„Najmanje je naklonjena NATO-u“: Zbog čega Srbija jedina neće dobiti vojnu pomoć SAD?

Još se ne zna koliko će novca dobiti ostale zemlje Zapadnog Balkana, koje su, osim Srbije, i na spisku.

Međutim, kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao Stejt department, ova pomoć, koja se takođe dodeljuje Ukrajini, pokazuje posvećenost Sjedinjenih Država „budućnosti Ukrajine kao demokratske, suverene i nezavisne države, kao i što se tiče bezbednosti saveznika i partnera u celom regionu“.
Koliko pomoći dobijaju Ukrajina i ostali?

Od kada je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena započela svoj mandat u januaru 2021. godine, oni su Ukrajini izdvojili oko 15,2 milijarde vojne pomoći, posebno od kraja februara kada je Rusija pokrenula invaziju na ovu zemlju.

Međutim, 8. septembra je američki državni sekretar Entoni Blinken, prilikom najave dodatnih 2,2 milijarde dolara dugoročne investicione pomoći, prvi put najavio da će obezbediti novac za Ukrajinu i 17 susednih zemalja.

Kroz program stranog vojnog finansiranja Ukrajina će dobiti milijardu dolara, a ostatak će biti raspoređen među druge zemlje.

„Uključujući mnoge naše saveznike u NATO-u, kao i druge regionalne bezbednosne partnere koji su u potencijalnom riziku od buduće ruske agresije“, naveo je Blinken u saopštenju.

Rojters je kasnije preneo izjavu zvaničnika Stejt departmenta koji je naveo zemlje između kojih će pomoć biti distribuirana.

Isto je dan kasnije potvrđeno i na Tviter nalogu američke misije u NATO.

„Na vanrednom sastanku NATO-a, sekretar Blinken je obavestio saveznike o predstojećoj pomoći SAD od 2,2 milijarde dolara u dugoročnim investicijama u okviru naših stranih partnera za finansiranje vojske: Albanije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Grčke, Litvanije, Letonije, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija i naši partneri Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo, Moldavija i Ukrajina“.

Među državama koje su najavljene za dobijanje vojne pomoći nalaze se članice NATO-a, kao i zemlje partneri, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Zašto se pomoć šalje na Zapadni Balkan?

Prvo što treba da shvatimo, prema Brunu Leteu, višem saradniku Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu, jeste da na Zapadnom Balkanu postoje pojačane tenzije i pretnje nasiljem. I da su u očima Sjedinjenih Država „mnogi bezbednosni rizici povezani sa Rusijom“.

„Postoji uverenje da predsednik Putin i Kremlj igraju ulogu u regionu koja je štetna po bezbednost. Mislim da postoji želja u Sjedinjenim Državama, a takođe iu kontekstu NATO-a, da se pojačaju napori u regionu. “, kaže Lete.

Prema njegovim rečima, kada je reč o ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, „prvo treba pogledati Kosovo i Srbiju“, gde, kako kaže, vidimo tenzije, uprkos malom pozitivnom signalu od pre nekoliko nedelja u vezi sa dokumentima“.

„Ali jasno je da Rusija simulira tenzije između Kosova i Srbije“, prenosi RSE.

Osim toga, smatra da su ruske operacije uticaja veoma aktivne u Bosni i Hercegovini. „Pokušavaju da rasplamsaju političke tenzije.“

Navodi i da je rat u Ukrajini ostavio na Zapadnom Balkanu „veoma bolna sećanja iz prošlosti” i da je dobrodošla umešanost SAD u većinu balkanskih zemalja.

„Mislim da postoji mišljenje Vašingtona da je, s obzirom na tenzije, neophodno da se Sjedinjene Države ponovo angažuju sa saveznicima na Zapadnom Balkanu kako bi pojačale napore za pružanje vojne pomoći i bezbednosti“, dodaje Lete.

Za šta će se koristiti novac?

Kako je za RSE rekao Stejt department, više od dve milijarde dolara stranog vojnog finansiranja „posebno će pomoći zemljama pogođenim situacijom u Ukrajini, uključujući zemlje na Istočnom frontu i druge regionalne partnere i saveznike koji su pružali bezbednosnu pomoć Ukrajini tokom njen tekući sukob sa Rusijom“.

„Sredstva će podržati mogućnosti za zemlje koje su već donirale Ukrajini da popune svoje zalihe, kao i one koje bi to mogle da urade uz pomoć američke bezbednosti“, rekao je portparol Stejt departmenta.

Crna Gora je tako nešto uradila. Ministarstvo odbrane te zemlje je za RSE navelo da je Podgorica „odlučila da pruži finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć, što su učinile i brojne savezničke i partnerske zemlje, koje su zauzele jedinstven stav sa SAD, osudivši agresiju Rusije na Ukrajinu i pridružile se sankcije EU protiv Ruske Federacije“.

Kada je reč o američkoj pomoći, sredstva će, nakon što budu odobrena od američkog Kongresa, prema Stejt departmentu, pomoći da se popuni naoružanje i oprema za donacije Ukrajini, kao i da se izgrade sadašnji i budući kapaciteti ukrajinske oružane snage.

Takođe, svrha je i unapređenje vojnih sposobnosti tih evropskih saveznika i partnera za odvraćanje i odbranu od novih pretnji njihovom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

Dalje se navodi: povećanje profesionalizacije i modernizacije njihovih bezbednosnih snaga, jačanje partnerske vojne integracije sa NATO-om, jačanje odbrambenih kapaciteta protiv sajber i hibridnog ratovanja, kao i konvencionalnih sposobnosti za suprotstavljanje ruskom uticaju i agresiji.

„Ova pomoć još jednom pokazuje našu nepokolebljivu posvećenost budućnosti Ukrajine kao demokratske, suverene i nezavisne države, kao i bezbednosti naših saveznika i partnera širom regiona“, saopštio je Stejt department.

23 miliona za Crnu Goru

Vlada Sjedinjenih Američkih Država pomoći će modernizaciju pomenute Vojske Crne Gore i jačanje njenih kapaciteta sa dodatnih 23 miliona dolara, rečeno je RSE u Ministarstvu odbrane.

„U svetlu aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori, poseban fokus biće na jačanju kapaciteta u oblasti sajber odbrane. Ovaj paket pomoći je samo jedan u nizu kontinuirane podrške SAD za jačanje odbrambenog sektora Crne Gore“, Ministarstvo odbrane crnogorskih država.

Sajber napadi na informacionu mrežu Vlade Crne Gore počeli su krajem avgusta, kada je onemogućen pristup njihovim sajtovima i imejlovima, kao i drugim institucijama kao što su tužilaštvo, sudovi, katastar, Uprava prihoda i carina. . Posljedice sajber napada na Crnu Goru još nisu riješene

„Kao saveznik koji deli vrednosti SAD i Alijanse, Crna Gora, kao odgovorna članica NATO-a i zemlja koja je najviše napredovala na putu ka EU, usaglasila je svoju spoljnu i bezbednosnu politiku u odnosu na na rusku agresiju na Ukrajinu“, saopštilo je Ministarstvo. Crna Gora je članica NATO od 2017. godine.

Dobijenih 23 miliona dolara biće posvećeno modernizaciji i opremanju Vojske Crne Gore, ispunjavanju ciljeva NATO sposobnosti i jačanju kapaciteta u domenu sajber odbrane, saopšteno je iz Ministarstva.

Prije početka rata u Ukrajini, SAD su podržale Crnu Goru kroz implementaciju ciljeva sposobnosti, izvođenje obuke i pripreme jedinica za međunarodne misije i operacije, jačanje sposobnosti za civilno-vojnu spremnost za djelovanje u vanrednim situacijama, obuku helikopterskih jedinica, prenošenje iskustava iz sajber domena, obrazovanja i obuke na američkim vojnim akademijama i školama.

Od početka rata u Ukrajini nastavljena je bliska saradnja Crne Gore i SAD, sa fokusom na jačanje otpora zloćudnom uticaju Rusije i zaštitu mira i stabilnosti u ovom dijelu Evrope.

Prema podacima Ministarstva odbrane, SAD su do sada u sistem odbrane Crne Gore uložile nekoliko desetina miliona dolara, koji su iskorišćeni za nabavku nove i modernizaciju postojeće opreme.

Suština je u inicijativi SAD da pomognu, kao i u „svijesti o opasnostima koje prijete Crnoj Gori i drugim NATO saveznicima i partnerima“, kažu u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore.

„Solidarnost je jedna od velikih sila demokratije. Kakva god sredstva za Crnu Goru, važnije nam je da znamo i njihovu odlučnost da pomognu bez ikakvog zahtjeva“, saopšteno je ranije iz Ministarstva.

Pomoć Severnoj Makedoniji

Severna Makedonija, zemlja koja je u martu 2020. postala trideseta članica NATO-a, takođe je na spisku onih koji će dobiti sredstva iz najnovije američke distribucije.

Odluka o dodeli pomoći je „odraz strateškog partnerstva i savezništva između Severne Makedonije i Sjedinjenih Američkih Država. Ova podrška je za modernizaciju vojske Severne Makedonije, ali i za jačanje bezbednosti u regionu i za kolektivnu bezbednost NATO alijanse u celini“, saopštilo je makedonsko Ministarstvo odbrane za RSE.

Programi saradnje u oblasti odbrane između dve zemlje počeli su 1996. godine. Kroz Međunarodni program vojne pomoći, Sjedinjene Države su donirale vojnu opremu u vrednosti od 160 miliona dolara od početka programa.

‘SAD kao najvažniji partner’

Plan američkog predsjednika Džoa Bajdena da SAD finansijski pomognu BiH i druge evropske zemlje u odbrani od ruske agresije potvrđuje ispravnost naše nacionalne i spoljne politike, rekao je član Predsjedništva BiH Željko Komšić.

„Iako američka politika prema Bosni i Hercegovini može neznatno promijeniti kurs, posvećenost Sjedinjenih Država vojnom jačanju i sigurnosti naše zemlje je neupitna. Zato su one bile i ostaće naš najvažniji partner“, naveo je ranije Komšić.

On je dodao da ovo opredjeljenje nije samo izraz američke volje, već i odgovor Bosni i Hercegovini. „odlučnost u borbi protiv ruskog malignog uticaja u Bosni i Hercegovini i regionu“. Akcioni plan za članstvo u NATO“, rekao je Komšić.

Vojnu pomoć potvrdio je ministar odbrane BiH Sifet Podžić 9. septembra u Sarajevu.

On je istakao da je BiH na samitu zemalja članica alijanse i partnera održanom u Madridu krajem juna aplicirala za 13 projekata iz „Programa izgradnje kapaciteta NATO-a“.

„Ne mogu konkretno reći šta smo tražili. Nažalost, država BiH se nije mnogo odazvala u nabavci novih sredstava, iako je odlučeno da se da nekoliko stotina miliona (maraka) za modernizaciju oružanih snaga“, rekao je Podžić.

Državni ministar odbrane je dodao da su ta sredstva morali da traže od „svojih prijatelja“.

Prema tome, imamo 13 programa na kojima ovih dana radimo i nadam se da će to vrlo brzo biti i zvanično potvrđeno“, istakao je Podžić.

Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH saopćeno je da će detalji paketa pomoći biti poznati u narednom periodu, te podsjetili da SAD od 2005. godine pružaju značajnu podršku Oružanim snagama BiH „u sklopu naših ukupnih napora“. za pružanje bezbednosne pomoći NATO saveznicima i partnerima.“ „.

„Naš cilj je povećanje nivoa kompetentnosti i interoperabilnosti Oružanih snaga Bosne i Hercegovine sa SAD i NATO-om, kako bismo pružili podršku Oružanim snagama Bosne i Hercegovine i poboljšali njihov kapacitet za učešće u globalnim mirovnim operacijama i hitne operacije, a takođe razvijaju svoje kapacitete za reagovanje na krizne situacije u zemlji. Dodatna finansijska sredstva će nastaviti da podržavaju ove ciljeve“, saopštila je Ambasada.

SAD su u julu ove godine donirale 23 miliona dolara pomoći za razvoj helikopterskih kapaciteta Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Dodatno, izdvojili su 500.000 dolara za izgradnju informativnog centra za ciber sigurnost u Domu Oružanih snaga Bosne i Hercegovine.

Takođe, tokom jula, SAD su donirale 21 višenamjensko vozilo tipa Humvee za podršku Oružanim snagama Bosne i Hercegovine. Reč je o višenamenskim vozilima vrednim 26 miliona dolara.

Srbija jedina nema novu vojnu pomoć SAD

Dok će za Crnu Goru biti izdvojeno 23 miliona, Srbija se nije našla na spisku zemalja koje će dobiti američku vojnu pomoć.

„Srbija je najnepovoljnija zemlja prema NATO-u ili Sjedinjenim Državama. Takođe je poznato da Srbija ima bliže odnose sa Kremljom, sa Rusijom. Dakle, mislim da je tamo situacija komplikovanija“, kaže Lete o mogućim razlozima zašto Srbija neće dobiti pomoć

„Ne mislim da su Sjedinjene Države to uradile namerno“, kaže on. On je dodao i da postoji mogućnost da je to način da „SAD pritisnu srpske vlasti da odustanu od svoje proruske politike“.

Poštujemo Vojsku Srbije i njeno rukovodstvo i duboko cenimo naše vojno partnerstvo“.

Ovako su iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu odgovorili na pitanje RSE zašto Srbija nije na listi zemalja koje će dobiti novu američku vojnu pomoć.

U odgovoru iz Ambasade kažu da Srbiju cene kao „svog prijatelja i partnera, a u zavisnosti od odluka koje Srbija donese, kao mogućeg saveznika u NATO-u“.

„Snagu tog partnerstva pokazala je ove nedelje poseta Srbiji general-majora Džona Harisa iz Nacionalne garde Ohaja, povodom obeležavanja 16 godina saradnje kroz Program državnog partnerstva Nacionalne garde.

Paralelno sa vestima o novoj vojnoj pomoći, išla je i vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 8. septembra dodelio odlikovanje američkog general-majora Džona Harisa, komandanta Nacionalne garde Ohaja, za kojeg je rekao da je „doprineo jačanje partnerstva oružanih snaga dve zemlje, što je podstaklo i ukupne bilateralne odnose Srbije i SAD“.

Nekoliko dana kasnije, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je tema bilo Kosovo, Vučić se osvrnuo na najavu vojne pomoći drugim zemljama Zapadnog Balkana.

„Za nas je važna činjenica da će SAD poslati novu tranšu vojne pomoći za odbranu od Rusije, ali i okruženju, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, ali i Kosovu. Tako kažu. Pa se pitam šta oni posle toga moraju da traže. Kao što vidite, na ovoj listi nije samo jedna država, a to je Srbija“, rekao je Vučić.

Samo u 2020. američka pomoć Srbiji premašila je 40 miliona dolara, pokazuju podaci Ambasade SAD u Beogradu, navedeno je u odgovoru RSE.

Ambasada je istakla da su SAD najveći bilateralni donator inostrane pomoći Srbiji, piše RSE.

„Od 2001. obezbedili smo skoro 1,2 milijarde dolara pomoći za rešavanje pitanja koja se kreću od oporavka posle sukoba preko ekonomskog rasta do zaštite životne sredine i neprocenjivog kulturnog nasleđa Srbije.

Naše partnerstvo sa Srbijom nikada nije bilo jače“, saopštila je Ambasada SAD.

Najveću vojnu pomoć Srbija je dobila od članica NATO-a

Zemlje članice NATO-a najveći su vojni donatori Srbije, pokazuju podaci Instituta za evropske poslove iz 2019. godine. Među njima prednjače Sjedinjene Države.

Srbija trenutno ne pregovara o članstvu u NATO alijansi, a Skupština je 2007. godine rezolucijom proglasila vojnu neutralnost „u odnosu na postojeće vojne saveze”.

Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, koji okuplja zemlje koje sarađuju sa Alijansom. Partnerstvo za mir obuhvata sve ostale evropske zemlje koje nisu članice Alijanse, osim Kipra.

Srbija je, kao članica Partnerstva za mir, izvodila vojne vežbe i obuku sa NATO alijansom i koristila sredstva za reformu sistema odbrane.

Individualni akcioni plan partnerstva Srbije sa NATO-om usvojen je 2015. godine i predstavlja najviši oblik saradnje dostupan zemljama koje nisu članice NATO-a.

Koji su sledeći koraci?

Nakon što je američki državni sekretar najavio novi paket vojne pomoći, uskoro bi to trebalo da potvrdi i Kongres.

Sva ova dinamika pokazuje da se Sjedinjene Države ponovo angažuju u regionu, kaže Lete.

„Međutim, Evropska unija se možda nije angažovala kako je trebalo, posebno kada je u pitanju proširenje“, dodaje on.

U nedavnom obraćanju Evropskom parlamentu o stanju u EU, predsednik Evropske komisije poručio je zemljama Zapadnog Balkana, uz Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu, da njihova budućnost leži u Evropskoj uniji.

„Vi ste deo naše porodice, vaša budućnost je u našoj Uniji, a naša Unija nije potpuna bez vas“, rekla je Fon der Lajen.

U julu, EU je Ukrajini i Moldaviji dodelila status kandidata za članstvo, a Gruziju je priznala kao „perspektivnog člana“.

Kako kaže Lete, jasno je da Evropska unija regionu nije poklonila pažnju koju zaslužuje.

„Za EU je to bio neka vrsta zaboravljenog kutka Evrope. I sada vidimo posledice toga, tenzije ponovo rastu. Balkan je u suštini bio vakuum. Sjedinjene Države više nisu bile toliko uključene. EU nije bila zainteresovana Sada je svrha da se ponovo popuni taj vakuum“, kaže on. Lete dodaje da je sada evidentno da EU razume grešku koju su napravili prema Balkanu i da je sada aktivnije uključena.

„Vidimo da se i EU i SAD ponovo angažuju u regionu i to je veoma pozitivan signal“, dodaje Lete.