Najnovija verzija francusko-nemačkog predloga za rešenje kosovskog pitanja: Šta piše u strogo poverljivom dokumentu?

Podsetimo, u poslednjih par meseci, pod oznakom „poverljivo“ pojavilo se nekoliko verzija ovog francusko-nemačkog predloga za konačnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Javnosti je ostao nedostupan sadržaj, osim informacija od čelnika Evropske unije da je taj dokument bivao uručen predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju.

Za razliku od predsednika Srbije, premijer Kosova nije imao toliko značajnih zamerki predlogu. Između ostalog, isticao je da bi, prema toj agendi, konačni sporazum trebalo da bude potpisan najkasnije do marta sledeće godine, što bi, prema njegovoj interpretaciji značilo i međusobno priznanje Kosova i Srbije.

Bez „nagrade“ o članstvu, samo dodatni novac

Diplomatski izvori Danasa kažu da je izvesno da u tom dokumentu nema „nagrade“ o punopravnom članstvu za obe države u EU, ali da, izvesno ima dodatnog novca, fondova i takozvanih „puševa“.

Takođe, sagovornici Danasa kažu da je u dokumentu francusko-nemačkog predloga prvobitna zamisao formiranja Zajednice srpskih opština izmenjena i da to neće zajednica koja je predviđena Briselskim sporazumom.

Kako je Danas nezvanično saznao i izvestio, Aleksandar Vučić ima samo par nedelja da se izjasni o ovom predlogu.

Ovo nije i neće biti istorijski dokument

Sagovornici Danasa još dodaju da će se planirani pravno-obavezujući sporazum svesti na obavezujuće uputstvo i svakako neće biti istorijski dokument koji će biti prekretnica u izgradnji dugoočekivanog trajnog mira između dva društva.

– Da je situacija takva svedoči i činjenica da Vučić i Kurti ne samo da ne pripremaju svoja društva za takav istorijski iskorak, već rade suprotno, antagonizuju odnose, donose provokativne odluke i ignorišu sprovođenje već postignutih sporazuma čime sugerišu da čak i kad bi pod pritiskom potpise stavili na takav dokument, da bi održivost istog bila u najmanju ruku upitna – objašnjavaju oni.

Na kraju, interpretiraju i predviđaju ishod, odgovornost za duge pregovore snosi EU i zemlje članice koje iznova narušavaju sopstveni legitimitet odlaganjem donošenja krajnog rešenja i neodlučnosti u odnosu prema populističkim režimima u Beogradu i Prištini.