Najnoviji izveštaj EK: Ima li Srbija snage za drugo istorijsko “njet” Rusiji?

Za razliku od prethodnih godina, Srbija je dobila vrlo malo pozitivnih ocena, lista oblasti u kojima je stagnirala ili nazadovala je veoma duga, ali čini se da je ključ svega odnos Srbije prema Rusiji i njeno odbijanje da sledi EU i uvede sankcije Moskvi. .

Izveštaj je mnogo negativniji nego inače, rekao je za Glas Amerike direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, a prema njegovom mišljenju, prva poruka Brisela u izveštaju je da se od Srbije očekuje da pokaže da li će zemlja je saveznik i partner EU.

„Veoma je indikativno da se vest o novom IEK-u u nacionalnom Dnevniku RTS-a emituje u 12. minutu, pošto imamo nekoliko segmenata vesti o saradnji Srbije i Kine, na primer. Mislim da je u ovom trenutku obruč iza Srbije ozbiljno stegnut, da se Srbija suočava sa pitanjem da li je uz EU, da li je saveznik EU, ili radi protiv EU“, kaže Beširi i dodaje da se u jednoj rečenici čak kaže da Srbija ne samo da se ne usklađuje sa spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom EU, već se vrlo često protivi njoj.

„Ukoliko Srbija odluči da uvede sankcije i učini taj istorijski korak, kaže još jedna istorijska „mreža“ Moskvi i svrstane se sa zapadnim partnerima – to bi značilo da će Srbija u narednom periodu biti na dobrom putu ka blagom rastu. Ako se Srbija odluči, ili ako nastavi da prolongira donošenje tako ključne političke odluke, može se suočiti, između ostalog, i sa sankcijama“, kaže Beširi.

Kako ističe programski direktor Centra za evropske politike Milena Lazarević, izveštaj Evropske komisije pokazuje da Srbija ne samo da nije bila usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ne samo da nije mnogo napredovala u oblastima javnog reformu uprave, demokratske institucije ili medije, ali da nije napredovala tamo gde je mogla.

„Zabrinjavajuće je da nema vidljivog napretka čak ni u tim tehničkim oblastima, u poglavljima o kojima se pregovara, a koja su već otvorena i u kojima bi se moglo očekivati da ako imamo neke spoljne, političke probleme i ako imamo problemi sa funkcionisanjem osnovnih prava i demokratije, da možda administracija uspeva da radi na tehničkim oblastima, na pravnim tekovinama, na usklađivanju našeg pravnog sistema sa sistemom EU. Međutim, ovoga puta ni u tim tehničkim oblastima nigde nismo zabeležili dobar napredak“, smatra Lazarević.

Za sagovornika Glasa Amerike utešno je što je i sam predsednik Srbije pre nekoliko dana ostavio „otvoreni prozor” za uvođenje sankcija Rusiji.

„Ako je verovati tom poslednjem govoru, rekao bih da postoji mogućnost da se Srbija usaglasi, a očekivao bih da ako bi analiza našeg rukovodstva pokazala da je šteta veća od neuvođenja sankcija – nadam se. da će se predsednik nove vlade rukovoditi onim što je interes Srbije i šta je interes njenih građana“, kaže ona.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ističe da je Srbija od 2015. godine, kada je uvedena ocena napretka zemalja na evropskom putu, veoma malo napredovala i da je rejting veoma malo porastao u tih sedam godina – od 2,88 do 3,03.

Kako kaže, Srbija ne može da pobegne od dvojke i trojke koje stalno dobija za pojedina poglavlja, a „stalno se buni da ga učiteljica ne voli”.

„Neke od stvari koje su tamo navedene koje bi trebalo da se urade nisu bile problem pre nekoliko godina, to su novonastali problemi koje smo sami uneli u celu priču. Dakle, sami pregovori se sastoje od toga da kada uradite taj prvi korak, takozvani skrining gde napravite analizu jaza između vaše situacije i onoga što treba da imate da biste postali članica EU, suština je da stvari koje su navedene kao probleme skinete sa dnevnog reda i rešavate jednu po jednu. I umesto uklanjanja – dodajemo nove“, kaže Međak i u tom kontekstu ističe da se sada pominju mnoge afere kao što su uzbunjivači Obradović, Telekom, Savamala, Jovanjica i mnogi drugi koji su navedeni u izveštaju.

Prema njegovom mišljenju, možda bi i sam izveštaj bio nešto povoljniji za Srbiju da je, u skladu sa porukama iz Brisela, Beograd, kao i sve druge zemlje u regionu, uveo sankcije Rusiji.

„Mi smo jedina zemlja zapadno od linije fronta u Ukrajini koja nije uvela sankcije Rusiji. I to je prilično loš pokazatelj za državu koja na papiru zvanično kaže da želi da postane članica EU. Problem je ako ne možemo da se dogovorimo sa EU oko toga šta da se tu radi“, kaže Međak.

„Istovremeno, osudili smo agresiju, znamo da je agresija, nismo rekli da nije agresija, ne priznajemo okupaciju, ne priznajemo promene granica, ne priznajemo ništa od toga. , a opet ne možemo da se dogovorimo šta bi tom prilikom trebalo da se uradi da bi funkcionisalo. Zaista je diskutabilno koliko je naša želja da postanemo članica EU uopšte iskrena“, naglašava sagovornik Glasa Amerike.

Naim Lea Beširi shvata da je indikativno i to što se pominje medijska situacija u Srbiji, da privatne televizije nisu dale skoro nikakav prostor opoziciji da predstave svoj program pred izbore u aprilu, da se REM smatra pasivnim.

„Posebno mi je interesantno što se prvi put pominje da SNS i predsednik Vučić dominiraju medijskom sferom povodom ovogodišnjih izbora. Izveštaj se poziva na izveštaj OEBS-a i ODIR-a, koji kaže da je dominantna vladajuća većina bila u gotovo svim medijima, što onemogućava da se čuje drugačije mišljenje i da ostali kandidati na izborima zaista predstave svoje programe“, kaže direktorka nevladinog Instituta za evropske poslove.

Na kraju, kako smatra Vladimir Međak, Srbija je blizu pozicije u kojoj joj se sve manje veruje i da bi na kraju mogla da bude gubitnik na obe strane.

„Predsednik je izjavio da ćemo uvesti sankcije Rusima kada šteta bude veća od koristi. To je poziv – naškodite nam i uradićemo ono što je trebalo u početku jer želimo da postanemo članica EU. To je potpuno pogrešan pristup svemu. Čak i ako sutra uvedemo sankcije, reći ćemo – na to su nas naterali, mi zaista ne mislimo tako. Doći ćete u situaciju da ste uveli sankcije Rusiji, a da vam više niko ne veruje. To je situacija u kojoj gubite na obe strane“, zaključuje Vladimir Međak u intervjuu za Glas Amerike.