Ozbiljna korupcija u vladi, nedostatak istraga i odgovornosti za rodno zasnovano nasilje, i nasilje ili pretnje etničkim manjinama i drugim marginalizovanim grupama neki su od najozbiljnijih problema na Kosovu, prema izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima.
U danas objavljenom izveštaju za 2022. godinu u delu o Kosovu pominje se da zakon predviđa krivične kazne za funkcionere umešane u korupciju, ali da vlada nije primenila zakon u celosti.
„Bilo je nekoliko slučajeva prijavljivanja korupcije na nivou vlasti. Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno upuštali u koruptivne radnje. Nedostatak delotvornog sudskog nadzora i krhkost sprovođenja zakona doveli su do ovog problema“, navedeno je u izveštaju.
Ocenjeno je da su na neke slučajeve korupcije u više navrata ulagane žalbe i da je pravosudni sistem povremeno dozvoljavao zastarevanje predmeta.
„U decembru 2021. godine, Kosovski institut za pravosuđe je identifikovao 11 slučajeva korupcije koji su rizikovali zastarelost, a u januaru sedam ovih predmeta je zastarelo“, kaže se u izveštaju.
Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska služba takođe su pomenuti u izveštaju kao odgovorni za borbu protiv korupcije u vladi.
Izveštaj konstatuje da su nevladine organizacije na Kosovu, ali i međunarodne organizacije, nekoliko puta isticale neuspehe pravosudnog sistema da kažnjava slučajeve korupcije, tako da je vrlo malo slučajeva visokih zvaničnika, uključujući i ove prekršaje, okončano kaznama.
Šta više, pomenute su i dve velike istrage o korupciji na granici između Kosova i Albanije.
„Istrage su rezultirale hapšenjem 74 službenika kosovske policije, dva službenika kosovske carine i 34 službenika albanske policije“, piše u izveštaju.
U delu izveštaja pomenuto je da proces započet 2019. godine protiv bivšeg ministra poljoprivrede Nenada Rikala i dalje nema epilog.
On i još osam zvaničnika ministarstva optuženi su za zloupotrebu položaja, jer su navodno manipulisali novcem namenjenim za projekte.
U delu o nedostatku istraga o rodno zasnovanom nasilju, u izveštaju se pominje da žrtve često ne prijavljuju takve slučajeve, uključujući seksualno i drugo nasilje, zbog društvene stigme i nedostatka poverenja u vlasti.
Do septembra 2022, tužioci su istražili 160 slučajeva silovanja i podneli 30 tužbi.
U izveštaju se pominje silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini za koje su osumnjičeni jedna odrasla i četiri maloletne osobe.
Izveštaj takođe zaključuje da manje žena ima rukovodeće pozicije u preduzećima, policiji ili vladi.
Institucija narodnog advokata je izvestila da su žene često izložene diskriminatornoj praksi zapošljavanja, kao i oblicima diskriminacije, uključujući seksualno uznemiravanje na radnom mestu u javnom i u privatnom sektoru.
Prema nalazima izveštaja, žene na Kosovu „nisu dovoljno zastupljene na tržištu rada, pošto je samo jedna od pet žena aktivan deo formalnog tržišta rada“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.