Najpoznatiji izbori koji su se ponavljali u Srbiji: Od Lilića do Nikolića

Prvi ponovljeni izbori u Srbiji bili su predsednički 1997. godine. Najviše glasova na kraju prvog kruga dobili su Vojislav Šešelj ispred Srpske radikalne stranke i Zoran Lilić ispred koalicije Socijaistička partija Srbije – Jugoslovenska levica – Nova demokratija.

Tada je u drugom krugu pobedio Šešelj sa 1.733.859, dok je Lilić osvojio 1.691.354, ali je Republička izborna komisija utvrdila da je na izbore izašlo manje od polovine upisanih birača (48,97%), što je bio zakonski uslov da kandidat bude izabran.

Ponovljeni izbori, koje je deo opozicije bojkotovao, održani su decembra iste godine i na njima je u drugom krugu Šešelja pobedio novi kandidat koalicije oko SPS-a Milan Milutinović, sa skoro 800.000 glasova više.

Nakon ovih izbora, sve do 2004. godine predsednički izbori bili su ponavljani zbog nedovoljne izlaznosti građana.

U prvom krugu prvih izbora održanih 2002.  kandidati sa najviše glasova bili su Vojislav Koštunica ispred Demokratske stranke Srbije i Miroljub Labus ispred grupe građana „Najbolje za Srbiju – Miroljub Labus“. Ipak, kao i 1997. godine nijedan kandidat nije dobio više od 50% glasova, pa se održao i drugi krug izbora.

Drugi krug je završen pobedom Koštunice koji je osvojio 66,86% glasova dok je Labus dobio 30,92%. Ipak, broj građana koji je izašao na glasanje u drugom krugu bio je manji od polovine (45,46%), pa izbori nisu bili uspešni.

Izbori su bili ponovljeni dva meseca kasnije. Koštunica i Šešelj su osvojili najviše glasova u prvom krugu, ali ovog puta ni tada nije izašao dovoljan broj birača na glasanje. Na izbore je izašlo 2.974.748 građana, što je procentualno manje nego na prethodnim izborima i izborima 1997. godine, odnosno 45,17%.

Nakon dva neuspela izborna procesa i isteka mandata Milutinovića na mesto predsednika, postavljen je vršilac dužnosti predsednika koji je imao zakonsku obavezu da raspiše nove predsedničke izbore u roku od 60 dana.

Za to vreme promenjen je zakon i za uspešne izbore, bila je potrebna izlaznost od preko 50% samo u prvom krugu, dok za drugi krug to nije bilo bitno. Ipak, ni ova izmena nije dovela do uspešnog izbora predsednika.

Treći pokušaj izbora za predsednika Republike Srbije bio je novembra 2003. godine. Predsednički kandidati bili su Tomislav Nikolić (SRS), Dragoljub Mićunović (Demokratska opozicija Srbije), Velimir Ilić (Nova Srbija), Marijan Rističević (Seljačka stranka), Dragan S. Tomić (ocijalistička narodna stranka) i Radoslav Avlijaš (Demokratska stranka Otadžbina).

Na bojkot izbora pozivale su stranke DSS, G17 plus, SPO i SPS, a ubedljivu pobedu odneo je Nikolić.

Uprkos izmenama zakona, i ovi izbori bili su neuspešni jer u prvom krugu nije bilo dovoljne izlaznosti građana. Ovog puta izlaznost je bila manja od svih prethodnih neuspelih izbora sa 38,80%.

Ovo je dovelo do ponovne izmene zakona, kojom je sasvim ukinut zahtev za izlaznošću birača i juna 2004. godine predsednik Srbije postao je Boris Tadić. pobedivši prethodno u drugom krugu Tomislava Nikolića.