Najpre ZSO i energetika, pa detalji sporazuma

… pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova. Naši sagovornici, takođe, tvrde da „postoje velike šanse“ da budući sporazum bude potpisan do proleća 2019, uprkos „neretko pesimističnim izjavama srpskih zvaničnika“.

„Zapad, uključujući EU, insistira da sporazum bude postignut do proleća 2019, i svim silama će se truditi da takav cilj bude i ostvaren“. Ono što pričaju zvaničnici iz Beograda i Prištine uglavnom služi za domaću upotrebu, ali je i njima u interesu da se kosovski problem konačno reši“, tvrde za Danas diplomate.

Naši sagovornici ističu da se zvanični Beograd i dalje zalaže za ideju o podeli Kosova, tako što bi Beogradu pripao sever Kosova i manastiri, dok je za Zapad takva zamisao neprihvatljiva, jer SAD i Nemačka zagovaraju koncept po kojem bi Kosovo dobilo „stolicu“ u UN i drugim organizacijama, dok od Beograda ne bi bilo zatraženo zvanično priznanje“.

Što se tiče uloge briselske zvaničnice Angeline Ajhorst u narednoj fazi dijaloga, diplomate su saglasne u oceni da će ona imati važan zadatak vođenja šatl diplomatije, ističući da će „delovati iz senke“, što znači da se „verovatno neće medijski eksponirati“, dok će Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, ostati zvanična posrednica u dijalogu srpskog i kosovskog predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je juče, predstavljajući izveštaj o Briselskom dijalogu, koji je usvojila Vlada Kosova, da „dijalog sa Srbijom nema alternativu i da konačna faza dijaloga treba da se okonča međunarodnim priznanjem dve zemlje“. Kako prenosi FoNet, Haradinaj je rekao da su „pretnje Srbije i satanizovanje srpskih pripadnika Bezbednosnih snaga Kosova neprihvatljivi“. On je istakao da je Kosovo odredilo svoje principe u dijalogu sa Srbijom, „tako da neće biti podele teritorije Kosova, niti razmene teritorija ili menjanja granica sa Srbijom“. Upitan o sprovođenju dosad postignutih sporazuma, Haradinaj je rekao da se „oni sprovode delimično ali da je Kosovo jako zainteresovano za puno sprovođenje jer je to u interesu Kosova“, uz opasku da: „hitno treba da se reši i pitanje električne energije, jer su stavovi Kosova i Srbije o tom pitanju poznati“.

Prema mišljenju predsednika Foruma za etničke odnose Dušana Janjića, „nema spora da Beograd stoji iza odluke dvadesetak pripadnika Bezbednosnih snaga Kosova iz gnjilanskog kraja da se povuku iz tih jedinica“. Janjić je za Radio slobodna Evropa rekao da je „predsednik Vučić posle održanog Saveta za nacionalnu bezbednost, sazvanog nakon hapšenja Marka Đurića najavio da će Beograd preduzeti sve mere koje može i pozvao Srbe koji su pristupili BSK da ih napuste“.

S druge strane, upitan da prokomentariše izjavu direktora Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmira Šehola da „Vučić pravi vojsku severnog Kosova“, šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je juče za Pink da „ne veruje da je Šeholijeva izjava tačna, ali, ako jeste, Vučiću svaka čast“.

– Da li neko misli da će Srbi da stave glavu na panj i čekaju napad kao za martovski pogrom? Ako neko želi da napadne Srbe, mora da zna da će naići na otpor! LJudi ne shvataju težinu problema, kazao je Dačić.

Dačić: Verujte Pacoliju ili svojim očima

Papua Nova Gvineja povukla je priznanje Kosova i Metohije i kako ne bi bilo zabune i demantovanja sa Kosova, to sam dokumentovao crno na belo – faksimilima nota. Ovde i sada je pitanje da li verovati Bedžetu Pacoliju ili svojim očima. Odgovor je jasan „, kaže za Danas Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i dodaje da će se ovaj trend povlačenja priznanja nastaviti zato što veliki broj zemalja ima svoj interes, a taj interes je da zaštite svoj teritorijalni integritet. Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli nazvao je Dačićevu izjavu o povlačenju priznanja Kosova „izmišljotinom“. Dačić je za Pink izjavio da je „veoma razočaran odnosom domaće javnosti prema povlačenju priznanja Kosova i borbi Srbije“. „Moramo da shvatimo da je UN glas, glas. Svaki glas je tamo jednak“, ocenio je on. M. R. M.

Koha ditore: Moguća amnestija za ratne zločine

Beograd – Prištinski list Koha ditore objavio je da su pojedine strane diplomate bile „šokirane“ kad su saznale da će u budućem sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine možda biti i sadržana i odrednica o amnestiji za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998-1999. Kako je prenela TV N1 na svom portalu, taj list tvrdi da su diplomate navedeni predlog čule od zvaničnika u Prištini i da su i pregovarači iz Beograda „spremni da se tako nešto sprovedu u delo“.

Prema tvrdnjama Koha ditore, amnestija bi se odnosila na obe strane koje su učestvovale u ratu na Kosovu, a kao mogući rezultat dogovora bilo bi i raspuštanje Specijalnog suda za ratne zločine Oslobodilačke vojske Kosova. „Kabinet predsednika Kosova je indirektno potvrdio da može biti amnestije, Vlada i partije na vlasti nisu komentarisale takvu mogućnost, dok je opozicija protiv toga. U kabinetu predsednika Kosova nisu govorili o tome može li rezultat amnestije biti rasformiranje Specijalnog suda“, navodi se na portalu TV N1. Tvrdnje prištinskog lista sagovornici Danasa u Beogradu i Prištini nisu želeli da juče komentarišu. P. D.