Najrealniji „Holbrukov model“ pregovaranja

Prvi od njih može se nazvati „Kisindžerov model“ i podrazumevao bi da se državni sekretar Pompeo ili savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton uključi u pregovore dveju strana, ali nije realno očekivati da će se to dogoditi u slučaju pregovora Beograda i Prištine, budući da se stiče utisak da ni Pompeo ni Bolton nemaju nameru da preuzmu tako tešku ulogu, koja zahteva i izdvajanje dosta vremena, kažu za Danas nezvanično zapadne diplomate, komentarišući očekivano veće angažovanje SAD u narednoj fazi pregovora o Kosovu, koju mnogi smatraju završnom.

Kao drugi način za uključivanje Amerike naši izvori pominju „Holbrukov model“, što znači imenovanje specijalnog izaslanika visokog ranga za učešće u pregovorima. „Najčešće se tu radi o nekome sa značajnim diplomatskim iskustvom, ko uživa poverenje predsednika SAD i blisko sarađuje sa državnim sekretarom. U slučaju Kosova, ovaj model je realniji od Kisindžerovog modela, ali ostaje da se vidi kome će predsednik SAD poveriti takav zadatak, imajući u vidu njegov promenljiv temperament i sklonost da menja često saradnike“, naglašavaju diplomate.

Kao treći mogući pristup Vašingtona pregovorima o Kosovu diplomate navode takozvani „tradicionalni model“. U tom kontekstu, u pregovore bi se uključio karijerni diplomata nižeg ranga, dok bi u samoj završnici procesa bio angažovan i sam predsednik SAD ili državni sekretar, kako bi se finalizovao dogovor i spremila ceremonija potpisivanja. Sagovornici Danasa ukazuju da i takav model ima manjkavosti, budući da su „brojni iskusni stručnjaci za spoljnu politiku dali otkaz u vašingtonskoj administraciji ili ih je Tramp otpustio“.

Diplomate ističu da uprkos Trampovoj želji da SAD aktivno učestvuju u pronalaženju rešenja za Kosovo, „američka administracija trenutno nije dobro koordinirana i postoje pritužbe koje se odnose na manjak strateškog planiranja u Beloj kući, a situacija će za Trampa biti još teža od januara, kada demokrate preuzmu Predstavnički dom“.

Komentarišući izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da su SAD spremne da organizuju potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine po uzoru na potpisivanje mirovnog sporazuma Izraela i Egipta 1978. godine, ali da se „iz svega što se u poslednje vreme dešava vidi da se do rešenja neće doći brzo“, izvori Danasa iz diplomatskih krugova ukazuju da bi „Trampu, svakako, bilo po volji, da prisustvuje ceremoniji potpisivanja sporazuma, kao što je učinio DŽimi Karter 1978, ali to to ne znači da bi se mogao primeniti i model dogovora Izraela i Egipta na slučaj Kosova“.

„Sporazum iz 1978. je podrazumevao i međusobno priznanje dveju zemalja, a Srbija je, makar i dalje tako izgleda, nespremna da i formalno prizna Kosovo“, objašnjavaju naši sagovornici.

Tači zatražio povećanje plata za vojsku

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je od vlade zatražio povećanje plata za vojsku Kosova, preneo je Radio KiM na svom portalu. „Sada, kada smo je uspostavili svi jednoglasno podržavamo vojsku Kosova, njen razvoj, njen dobar rad, ostvarenje njene svrhe i misije i kao predsednik Kosova i vrhovni komandant kosovske vojske predložio sam vladi povećanje plata vojnicima KBS, da bi ovi ljudi, vojnici, oficiri, podoficiri imali dostojanstven život i rad“, rekao je Tači.