Glavne teškoće koje mogu da nastanu u primeni sporazuma Beograda i Prištine odnose se na tačke u vezi s policijskim i pravosudnim ovlašćenjima zajednice srpskih opština – ocenjuje u razgovoru za Danas Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bojsi u Ajdahu, vrlo dobro upućen u situaciju na Zapadnom Balkanu.
Rejmond ističe da treba pozdraviti postizanje Sporazuma, jer su „pitanja o kojima se pregovaralo bila složena, unutrašnji i međunarodni politički pritisci na pregovarače intenzivni, a ulozi na obe strane visoki“.
Kako objašnjava, „umeće diplomatije uključuje spoznaju kada pregovorači mogu da ostvare napredak u rešavanju nekog spora, a kada to nije moguće, koji interesi su ključni, a koji sekundarni, kao i kada treba čvrsto zastupati određene stavove, a kada biti spreman na kompromis“.
Prema Rejmondovom mišljenju, iz ovih pregovora koji su vodili postizanju dogovora može se izvući nekoliko lekcija. „Prvo, istrajnost i pregovorača i posrednika važna je za postizanje diplomatskog uspeha. Druga lekcija glasi da nijedna strana neće odustati od svojih osnovnih principa, ali moguće je pregovarati o načinu primene tih principa. Najzad, uvideli smo da svaka etapa ima različitu političku dinamiku koja zahteva različite odgovore“, komentariše sagovornik Danasa.
Rejmond smatra da je Srbija zbog uspešnih pregovora o rešavanju kosovskog pitanja zaslužila da joj se dodeli datum za početak pregovora o pridruživanju EU. U tom kontekstu, poručuje da ne bi bilo konstruktivno kada bi članice Unije do junskog samita predočile neke nove zahteve za ostvarenje takvog cilja.
„Od početka dijaloga Beograda i Prištine Srbija je preuzela niz pozitivnih koraka koji su često uključivali značajne ustupke, a Sporazum od 15 tačaka predstavlja kulminaciju dugotrajnog i teškog procesa. To je veliko dostignuće“, zaključuje Gregori Rejmond.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
