Nakon posete zamenika Lavrova Beogradu, EU i SAD od Srbije traže distanciranje od Rusije

Gruško se 2. jula sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a tokom boravka u Beogradu imao je sastanke i sa drugim visokim srpskim zvaničnicima.

„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni sa ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine“, navodi u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EU.

Dodaje se da Savet EU prepoznaje humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, ali i da očekuje da se Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Američki Stejt Department (State Department) u odgovoru na upit RSE je naveo da Sjedinjene Američke Države (SAD) „ne veruju da bilo koja zemlja Rusiji trebalo da da platformu za promovisanje njenog agresorskog rata protiv Ukrajine“.

„Zemlje Zapadnog Balkana, kao i čitava Evropa, imaju dubok ulog u ishodu ruskog rata protiv Ukrajine, koji ugrožava temelje uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti. Zato je od ključne važnosti da nastavimo da stojimo zajedno u suočavanju sa agresijom Rusije“, naveli su u Stejt Departmentu.

SAD su pohvalile podršku koju je Srbija do sada uputila Ukrajini.

Sa kim se Gruško sve sastao u Beogradu?

Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Gruško je imao „dobar razgovor“, kako je to sam Vučić objavio na svom Instagram nalogu, 2. jula.

„Razmotrili smo sveukupne bilateralne odnose Srbije i Ruske Federacije i ocenili ih kao vrlo dobre“, napisao je Vučić u svojoj objavi na Instagramu nakon sastanka sa Gruškom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Dan ranije zamenik Lavrova sastao se sa potpredsednikom Vlade i ministrom policije Ivicom Dačićem.

Susrete je imao i sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom i ministrom Nenadom Popovićem. Obojica su na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog bliskih veza sa Kremljom.

Na listi srpskih zvaničnika sa kojima se Gruško sastao je i Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u treću godinu, za to vreme Srbija se nije odrekla veza sa Rusijom. Zvanično, Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali odbija da uvede sankcije Moskvi.

Svoje odbijanje pravda prijateljskim vezama sa Rusijom ali i podrškom koju od nje dobija na međunarodnom planu.

Ovo nije prva poseta zamenika Lavrova Srbiji od početka rata. Gruško je boravio u Beogradu i u oktobru 2022. godine. No, tada je javnost Srbije o toj poseti saznala od ruskih zvaničnika i medija.

Reč je o performansu bez suštine. Tako posetu ruskog zvaničnika ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Darko Obradović iz nevladinog Centra za stratešku analizu u Beogradu.

„Saradnja Srbije i Rusije u ovom trenutku se svodi na relativno zvučnu, medijsku propagandnu aktivnost koja faktički neće dati nikakvih suštinskih“, kaže Obradović.

Takvu ocenu Obradović temelji na argumentima da „Rusija više nema šta da ponudi i ne može da ponudi Srbiji u oblasti bezbednosti“.

Poseta zamenika ruskog ministra inostranih poslova dolazi dve nedelje nakon što je Srbija podržala deklaraciju na Samitu za mir u Ukrajini u Švajcarskoj, kojom se izražava podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine.

To je jedna u nizu deklaracija Evropske unije i rezolucija UN koje je Srbija podržala a kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Ipak, nije se uskladila sa sankcijama Zapada prema Rusiji, na koju računa, pre svega, po pitanju Kosova, a skorije i povodom Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici koja je usvojena 23. maja.

Srbija je lobirala protiv usvajanja te rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Pripadnici Vojske Republike Srpske su u julu 1995. godine na području Srebrenice ubile 8.372 muškaraca bošnjačke nacionalnosti.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. taj zločin okarakterizirao kao genocid, što zvanični Beograd odbija da prizna.

Poseta Gruška ovog puta medijski ispraćena

Za razliku od prethodne posete Gruška Beogradu, o ovoj su zvaničnici izveštavali kroz saopštenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svom Instagram nalogu podelio fotografiju sa Gruškom.

Kada se sa njim sastao u Beogradu u oktobru 2022. informacije o tome objavilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova, dok kabinet predsednika Srbije to nije preneo.

U nizu Gruškovih kontakata sa srpskim zvaničnicima, treba podsetiti i na nedavni sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom u Moskvi.

Sastali su se sredinom juna, neposredno nakon što je Vulin imenovan u novoj Vladi Srbije na jednu od čelnih funkcija. Gruškove i Vulinove poruke tada su bile upućene na jačanje saradnje dve države.

Potpredsednik Vlade, sa crne liste SAD, sa zvaničnicima Rusije je tada razgovarao, kako su preneli ruski mediji, o zajedničkom „odupiranju Zapadu“.

Kako su o poseti Gruška izvestili ruski mediji?

„Izuzetan nivo odnosa sa Ruskom Federacijom“ i najavljena „bliska saradnja“ preko MUP-a Srbije. Tako je poseta Gruška Srbiji 1. i 2. jula, zabeležena u ruskim medijima.

Ruske državne agencije TASS i Ria Novosti se u izveštajima pozivaju na saopštenja Vlade Srbije i Vučićevu objavu na Instagramu. Naglašava se „podrška Rusije teritorijalnom integritetu Srbije“ i podrška po pitanju Rezolucije UN o Srebrenici.

Ruske državne agencije su prenele izjave potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina u kojima je naglasio „prijateljstvo i međusobno uvažavanje“ dve zemlje. Rusija ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.

TASS je objavio i da je Gruško tokom posete Beogradu sa ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem položio vence na spomen obeležje Oslobodiocima Beograda, Večnu vatru i Spomenik Crvenoj armiji.
‘Medijsko-propagandno partnerstvo Srbije i Rusije’

Za Darka Obradovića iz nevladinog Centra za stratešku analizu u Beogradu saradnja Srbije i Rusije se u aktuelnom momentu svodi na medijsko-propagandno partnerstvo.

„To je igra koju je Rusija zajedno sa Srbijom prihvatila. U budućnosti ćemo svedočiti takvim aktivnostima, ali neće biti suštinskih realizacija i to je samo lagan način da se „ne prelomi preko kolena“ viševekovno ‘bratstvo'“, pojašnjava Obradović.

Kaže da je jasno da se Srbija priklonila Ukrajini. Na pitanje na osnovu čega to zaključuje Obradović kaže da se to, pre svega, ogleda u rezolucijama i deklaracijama iza kojih je Srbija stala, a koje izražavaju podršku Ukrajini i osuđuju rusku invaziju i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Ruski državni portal RT Balkan na srpskom jeziku 25. juna objavio je izjavu Gruška o tome da Srbija i Rusija „razgovaraju o vojnim isporukama“.

Reč je o reagovanju Gruška nakon pisanja Fajnenšl tajmsa (Financial Times) da je Srbija indirektno, preko posrednika, Ukrajini od početka ruske invazije, izvezla municiju u vrednosti od oko 800 miliona evra.

Na pitanje da li je Gruško u Beogradu boravio i kako bi zatražio pojašnjenje, Obradović kaže da jeste evidentno da Rusi šalju signale nezadovoljstva.

„Međutim, oni ne mogu efektivno sprečiti Srbiju da nastavi da prodaje oružje u skladu sa međunarodnim propisima koji regulišu tu oblast“, zaključuje on.

Iz kabineta predsednika Srbije nisu odgovorili za RSE da li su vojne isporuke bila jedna od tema razgovora Vučića i Gruška. Odgovor na pitanje RSE da li je Rusija kontaktirala Srbiju povodom navoda o izvozu municije u Ukrajinu je izostao i od Ministarstva odbrane Srbije.

Ministarstvo trgovine Srbije, koje je nadležno za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, takođe nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi ili demantuje navode o izvozu municije iz Srbije u Ukrajinu.

Kakva je saradnja Srbije i Rusije?

Dve zemlje imaju razvijenu vojno-tehničku saradnju, a od 2016. kada je počela da modernizuje vojsku, Srbija je nabavljala naoružanje iz Rusije uprkos kritikama Brisela.

Poslednje od naoružanja što je stiglo u Srbiju je ruski antidron sistem Reepelnt, koji je predstavljen javnosti u Srbiji za Dan državnosti 15. februara. Deo je ranije ugovorene i plaćene nabavke koja nije mogla biti isporučena zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Podrška Rusije po pitanju Kosova, čiju nezavisnost proglašenu 2008. Srbija ne priznaje, i zavisnost od ruskih energenata zvanični Beograd je isticao kao ključne argumente zbog kojih odbija da uvede sankcije Moskvi.

Srbija je invaziju Rusije na Ukrajinu dočekala potpuno zavisna od ruskog gasa, koji kupuje i dalje.

U međuvremenu je preduzela korake ka diversifikaciji izvora snabdevanja, okrenuvši se Evropskoj uniji sa kojom je gradila gasovod ka Bugarskoj i Azerbejdžanu, sa kojim je sklopila ugovor o nabavci gasa.

Od jula 2021. na snazi je sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Evroazijske unije, koju predvodi Rusija.