U ovom trenutku je potpuno neizvesno da li će Srbija u decembru dobiti status kandidata za članstvo u EU, a kompletna odgovornost za uspeh ili neuspeh je isključivo na vlastima u Beogradu, koje imaju obavezu da ispune sve kriterijume navedene u preporuci Evropske komisije, uključujući primenu svih dogovora iz briselskog dijaloga s Prištinom, kažu za Danas nemački stručnjaci za Zapadni Balkan, s kojima smo razgovarali na marginama skupa o mogućem uticaju civilnog društva na poboljšanje odnose Srbije i Kosova, održanom ovog vikenda u Frajzingu kod Minhena.
Sagovornici našeg lista ističu da je osnovna slabost pregovora Beograda i Prištine nedostatak transparentnosti, kao i da bi u budućnosti mogao da usledi „politički dijalog“.
Odgovor svih sagovornika Danasa na pitanje da li će Srbija u decembru dobiti status kandidata je manje-više identičan, a svodi se na to da je sve neizvesno.
– Srbija će dobiti status kandidata onda kada svih 27 zemalja članica bude ubeđeno da su uslovi iz izveštaja EK ispunjeni, kao i da su primenjeni svi dogovori iz dijaloga u Briselu. Srbija jeste postigla značajan napredak na svom putu ka EU i značajno unapredila saradnju s Haškim tribunalom. Ipak, provala nasilja na severu Kosova i prekid dijaloga koji se odvija pod okriljem EU, naneli su štetu poziciji Srbije u međunarodnoj zajednici. Blokade na putevima severnog Kosova mogle bi postati „blokade“ na putu Srbije ka statusu kandidata, kaže Johana Dajmel, zamenica direktora Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, organizacije koja je uz podršku MIP Nemačke bila domaćin u Frajzingu.
Ona odgovara potvrdno i na pitanje Danasa da li u budućnosti možemo očekivati novu vrstu pregovora Beograda i Prištine, takozvani politički dijalog.
– Razgovori o budućim modelima odnosa Srbije i Kosova biće takođe neophodni. Mislim da bi tu civilno društvo moglo da ima vrlo važnu „posredničku“ ulogu. Takođe, mislim da bi civilno društvo moglo da pomogne u pokretanju procesa između Prištine i srpske zajednice na severu Kosova, kaže Dajmelova.
Petra Blas Rafajlovski, nekadašnja potpredsednica Bundestaga, a sada konsultant zadužena za razvoj parlamenata na zapadnom Balkanu, ističe takođe da je „sve u rukama Srbije“. Postoje jasni uslovi, kriterijumi i još nije kasno da se oni ispune. Odgovarajući na pitanje zašto je Nemačka zauzela tvrdu poziciju, Johana Dajmel naglašava da je ispunjavanje dogovora i poštovanje kriterijuma pitanje pouzdanosti partnera.
– Nema tu prostora za varanje i trgovinu. Drugo, Nemačka očekuje punu posvećenost Beograda u tome da njeni građani zaposleni u Euleksu i Kforu mogu da rade u bezbednom okruženju i ključno je da se barikade uklone. Pitanje je kako bi nemačka vlada mogla da objasni svojim građanima da je zemlja, koja se pojavljuje u vestima kao povezana sa nasiljem na Kosovu, spremna da postane kandidat za ulazak u EU, kaže Dajmelova.
Blas Rafajlovska podseća da su stavovi zvaničnog Berlina jasno izrečeni letos, prilikom posete kancelarke Angele Merkel Beogradu.
– Mislim da je upravo to precizno definisanje kriterijuma znak podrške putu Srbije ka EU. Dakle, nema tajni, nema uopštenih uslova, koji se mogu različito tumačiti. Pogrešno je ako ima shvatanja da je Berlin protivnik evropskog puta Srbije. Naprotiv. Nemačka je svih ovih godina snažno bila uz Srbiju, tražeći ispunjenja agende iz Soluna, smatra Blas Rafajlovska.
Okupljanje u Frajzingu, drugo te vrste koje je za godinu dana u Bavarskoj organizovala nemačka Asocijacija za Jugoistočnu Evropu, u dobroj meri je bilo posvećeno pregovorima Beograda i Prištine u Briselu i uticaju civilnog sektora na taj proces. Praktično svi učesnici, ukupno tridesetak stručnjaka i aktivisti nevladinih organizacija iz Srbije, Kosova i Nemačke, bili su jedinstveni u oceni da je manjak otvorenosti tog dijaloga jedan od najvećih problema.
– Na primer, obe strane imaju različite priče o dogovorima koje su postigli. Nedostatak transparentnosti vodi spekulacijama, primedbama i sumnjama. Takođe, pokazuje se da odsustvo kosovskih Srba iz dijaloga nanosi štetu procesu, kaže Johana Dajmel.
Petra Blas Rafajlovski ističe da korist koju će imati obični ljudi treba da bude mera uspeha dijaloga. Ona se nada da će u bliskoj budućnosti ovaj dijalog preći na novi nivo, da će postati transparentniji i još više u korist građana. Što se tiče uloge civilnog društva, naša sagovornica se nada mnogo aktivnijem pristupu.
– Bilo bi dobro ako bi civilno društvo mogle da izađe sa platformom „na papiru“ ili nekom zajedničkom deklaracijom, koja bi mogla da se primeni. Organizacije civilnog društva ne treba da budu samo posmatrači, već i da kreiraju platformu kojom bi uticali na vlade, a vlasti bi učinile veliku grešku ako ne bi uvažile njihovo mišljenje, kaže Blas Rafajlovska.
Kompromis i izmena granica
Naglašavajući da o svemu govori kao neko „sa strane“, Andreas Ernst, dopisnik za Zapadni Balkan švajcarskog lista Noje Ciriše Cajtung, uveren je da će biti političkih razgovora Beograda i Prištine. „Mislim da je briselski dijalog samo početak nečega što je vrlo političko, što bi dovelo do rešenja – kompromis Srbije i Kosova, sa međusobnim priznanjem kao finalnim rezultatom. Tehnički dijalog bi korak po korak mogao dovesti do pitanja statusa severnog Kosova. Mislim da se tu treba biti mnogo kreativniji u nalaženju rešenja, a ne samo se slepo držati starih crvenih linija. Čak i izmena granica, pod uslovom da je rezultat međusobnog dogovora, mogla bi onda biti moguća“, kaže Andreas Ernts za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
