Nakon tri decenije obnovljenog višestranačja raspravlja se o istim temama

Javnost i opozicija se ponovo bave slobodom medija i ravnopravnim izbornim uslovima kojima se bavila i te 1990. kada su održani prvi višestranački izbori u Srbiji, kaže za Danas Cvijetin Milivojević, politikolog i PR stručnjak, koji je kao novinar pratio rađanje, odrastanje, razvijanje, ali i odumiranje srpske političke scene od osnivanja prvih političkih stranka do danas.

Prvi direktni višestranački izbori za predsednika Srbije i poslanike Narodne skupštine održani su 9. i 23. decembra 1990. Na njima je ubedljivom većinom od 65,34 odsto glasova pobedio Slobodan Milošević, kandidat Socijalističke partije Srbije.

Njegova partija je osvojila 46,09 odsto podrške.

Trideset godina kasnije Srpska napredna stranka na izborima 21. juna 2020. osvaja 60,65 procenata, dok njen lider Aleksandar Vučić tri godine ranije na predsedničkim izborima osvaja 55,08 odsto glasova.

Uzimajući u obzir rast podrške SNS iz godine u godinu i njenu organizaciju na terenu, kontrolu nad javnim srevisom i medijima sa nacionalnom frekvencijom od 2012. do sada kao i nisku podršku ali i neorganizovanost opozicije čiji glas ne može da čuje većina stanovništva, može se konstatovati potpuna dominacija naprednjaka u svakom smilu, pa i u smislu povratka u jednopartizam.

– Mi smo sada ponovo na početku i u nultoj tački. Mi smo zapravo u energiji nulte tačke. Kao da je 30 godina, koje su iza nas, bačeno. Mi se bavimo istim temama, slobodom medija i ravnopravnim izborima uslovima kojima smo se bavili i uoči prvih višestranačkih izbora 1990. Posle tri decenije višestranačja i toliko izbornih ciklusa mi smo doživeli da EK u svom izveštaju o napretku u evropskim intergacijama poruči da Srbija nije u političkom pluralizmu. Mi smo zapravo ponovo na početku – ukazuje Milivojević.

On podseća na tvit Viole fon Kramon, poslanice Evropskog parlamenta, koja je, prema njegovom sudu, glasnogovornica stava koji EP ima prema Srbiji, a koja je napisala da u Srbiji nema izbornih uslova i nema medijskih sloboda.

Na pitanje kako će se stvari razvijati ubuduće, Milivojević odgovara da to ne zavisi od nas.

– Ima li išta više ponižavajuće za zemlju koja tvrdi da je na evropskom putu i da već 30 godina održava slobodne, demokratske izbore, da vapi za pomoć nekog spoljnog arbitra koji će biti posrednik u razgovoru vlasti i opozicije. Zar je to nešto čime bi ova vlast trebalo da se pohvali? Ova vlast zapravo priziva nekog sa strane da učini nešto što je vlast mogla da i sama i prošle godine pre oktroisanih izbora 21. juna. Da primeni zakone i omogući ravnopravno učešće i pristup medijima svim izbornim takmacima. Vlast to nije htela da učini, nego je dva puta fingirala dijalog najpre na FPN a zatim uz posredovanje evropskih parlamentaraca. Prosto je neverovatno da neko ko hoće u EU ne može sam da se izbori sa nečim što je poštovanje sopstvenih zakona, koji nisu loši. Vučić sada ima samo jedan izlaz koji po njega može biti i dobitan. A to je da prihvati sve normalne uslove opozicije koji se u svakoj normalnoj zemlji podrazumevaju i bez kojih opozicija neć izaći na izbore – objašnjava Milivojević.

Bivša predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić izjavila je da se Srbija 30 godina od uvođenja višepartijskog pluralizma vratila na autokratiju i jednopartijski sistem vladavine kako je to bilo od 1945. do 1990.

Pešić je za agenciju Beta kazala da je Srbija u protekle tri decenije imala različite političke i demokratske periode, ali da je poslednjih osam godina vladavine Aleksandra Vučića Srbiju vratilo na autokratiju i jednopartijski sistem.

„Nismo uspeli da održimo višepartijski sistem. U opoziciji nemamo nijednu veću partiju. Devedesetih godina smo imali velike opozicione stranke i opozicioni političari su bili ljudi kojima se verovalo i koji su bili cenjeni i omiljeni kod naroda“, rekla je Pešić.

Prema njenim rečima, opozicione partije su na početku višepartizma i tokom devedesetih godina prošlog veka imale ozbiljnu političku snagu i da je posle 5. oktobra došlo je do formiranja demokratskih institucija i održavanja slobodnih izbora, ali sve je to, kako je kazala, kratko trajalo.

„Od 2012. godine, kada je na vlast došla SNS sve je počelo da se urušava. Mi više nemamo izbore, nego bojkot izbora. Mediji su pod potpunom dominacijom SNS-a i društvo se skotrljalo iz višepartijskog u jednopartijski sistem“, ocenila je Pešić.