Nalazimo se u stanju hibridnog rata sa Rusijom

Šta za Ukrajinu znači stupanje na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU?

– Taj događaj ima simbolični i praktični značaj za Ukrajinu. Simboličan je zato što je baš zbog evropskih vrednosti više od stotinu ljudi poginulo tokom Revolucije dostojanstva na Evromajdanu. Praktičan je zato što se pred nama otvara tržište sa 500 miliona stanovnika, zato što će ukrajinski potrošači moći da kupuju kvalitetne proizvode iz zemalja EU bez naplate carine. U poslednje dve godine deo EU u spoljnoj trgovinskoj razmeni Ukrajine stalno raste i već danas se nalazi na nivou oko 40 odsto. Evropa nam je pomogla sa reversom gasa. Najveći tempo izlaska na tržište Evropske unije pokazuje poljoprivreda. Najveći broj stranih ulaganja dolazi u Ukrajinu isto iz EU. Pred nama su i dodatne finansijske mogućnosti za tesnu saradnju u tehnološkoj, naučno-prosvetnoj, kulturnoj oblasti. Koliko ja znam, sličnu pozitivnu dinamiku sa Evropskom unijom pokazuje i Srbija.

Kako komentarišete izjavu zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kuleba da je Srbija predsedavala OEBS-u“čineći sve u interesu Rusije“, koju su preneli pojedini portali u Srbiji?

– Političku ocenu srpskom predsedavanju OEBS-uje dao ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin, koji se tokom svog boravka u Beogradu krajem godine zahvalio ministru Ivici Dačiću na njegovim naporima u toj oblasti. Mi visoko cenimo odluku o proširenju sastava posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini koja je doneta tokom i zahvaljujući srpskom predsedavanju. Razumemo i tešku i delikatnu situaciju u kojoj se nalazila vaša zemlja da između velikih država OEBS-a sprovodi neutralnu politiku. Nije Beograd kriv što nije usvojen nijedan bitan dokument tokom predsedavanja. Pošto Organizacija funkcioniše na osnovu konsenzusa i jedna država je faktički blokirala usvajanje bilo kakvih odluka. U isto vreme, meni kao ambasadoru je bilo žao što nisam čuo nijednu zvaničnu izjavu srpskog predsedavanja, mada sam stalno molio za to, makar isključivo o humanitarnim pitanjima. Na primer, kada je na dnevnom redu bilo pitanje oslobođenja ukrajinskih političkih zarobljenika iz ruskih zatvora, naime Nadije Savčenko, koja je štrajkovala glađu 80 dana, filmskog reditelja Olega Sencova, mnogih krimskih Tatara. Zato ja uvek kažem srpskim političarima da ne možete da budete neutralni kada je reč o ljudskim pravima i slobodama. Iskreno se nadam da će počev od 2016. godine srpski političari biti hrabriji u svojim procenama događaja u vezi sa Ukrajinom. Stalno ponavljam da evropske vrednosti nisu neki apstraktni pojam. Ako ih ne budemo stalno štitili, i u Ukrajini, onda će se Evropa vratiti u stara užasna vremena. Ovo želi Rusija, a sa njom je opasno igrati igre.

Nekoliko stotina sastanaka

* Da li ste vi lično zadovoljni bilateralnim odnosima Srbije i Ukrajine? Ima li prostora za unapređenje saradnje?

– Pre mene dve godine nije bilo ambasadora u Beogradu i zato je sasvimrazumljivo da je u odnosima Ukrajine i Srbije vladala pauza. Tokom poslednjih pola godine od kad sam došao u Srbiju imao sa nekoliko stotina sastanaka u Beogradu i regionima Srbije, gotovo sa svim članovima vlade, centralne i lokalne samouprave, biznisom, rukovodstvom univerziteta, škola, naučnicima i politikolozima. Posetio sam Narodno pozorište i teatar. Kad bude malo toplije, planiram da idem i na fudbal. Polako učim srpski jezik. Naravno volim da razgovaram sa novinarima uključujući i vaš dnevnik. Nažalost, nikako da dođem na srpsku televiziju, ne zovu me. Mogu da kažem da se polako u ukrajinsko-srpskim odnosima formira pozitivna osnova od projekata koje mi planiramo da realizujemo već ove godine. Koristeći ovu priliku želeo bih svim čitaocima Danasa da čestitam svetli praznik Božić koji većina Ukrajinaca isto slavi u januaru, i da poželim srećnu Novu godinu i sve najbolje vašim porodicama!