Zašto Vučićeva vlast ćuti i ne osuđuje napade Izraela na baze UN u Libanu gde se nalaze i 182 vojnika Srbije?

Naime, kako izveštava N1, Srbija nije potpisala saopštenje većine zemalja koje imaju svoje mirovnjake u Libanu. Nijedan zvaničnik se do sada nije oglasio o ovoj tragediji.

Naznačimo, srpske snage, koje su u Libanu od 2010. godine, obuhvataju vod za zaštitu snaga, pešadijsku četu, štabnog oficira u komandi misije i grupu oficira za podršku kontingentu.

– Po zakonima o ratu, osoblje UN, uključuje i naoružano i oni se smatraju civilima, namerni napad na njih je ratni zločin – rekao je, nakon napada Izraela na UN, Ahmed Benhemsi ispred organizacije Hjuman rajts voč.

Zbog čega Srbija, poput mnogih evropskih država, ne osuđuje ovakav napad, ispostavlja se kao pitanje, posebno u svetlu toga da aktuelna vlast Aleksandra Vučića naveliko prodaje oružje Izraelu. Srbija je ove godine, prema po podacima BIRN-a do septembra u tu zemlju izvezla oružje u vrednosti od 23 miliona dolara.

Saša Dragojlo, novinar BIRN, koji je prvi izvestio i podrobno pisao o tome da Srbija prodaje Izraelu oružje, vest da Srbija nije stala u red država koji su osudili napad Izraela na bazu UN, takav postupak komentariše kao posledicu servilnost režima prema prema moćnicima, dok se istovremeno ponaša surovo prema slabima i nemoćnima.

– Napadom na bazu UN-a, Izrael je praktično zaratio sa vojnom reprezentacijom sveta. Međutim, to je samo još jedan od niza ratnih zločina koji im se tolerišu. Vlast u Srbiji je servilno prema moćnicima, a surovo prema slabima i nemoćnima, tako da ovakav odnos ne čudi. Predsednik Srbije voli drustvo tirana, jer im se divi, ali ujedno smatra i da su mu podrška ostanku na vlasti – kaže sagovornik Danasa.

Srbija nije podržala rezoluciju UN-a kojim se zahteva povlačenje izraelske vojske iz Gaze, a nije ni među potpisnicama pisma podrške generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu kog je Izrael proglasio personom non gratom, dodaje.

– Vlast u Srbiji ne samo da nije osudila ratne zločine Izraela u Gazi, već je ove godine – uprkos svim apelima stručnjaka UN-a, konvencija o izvozu oružja – poslala u Izrael, sada već, bar 24 miliona evra vredno naoružanje – ističe Saša Dragojlo.

Srpski vojnici u Libanu za vlast u Srbiji su samo pioni u geopolitičkoj igri, kaže dalje, a pioni uvek mogu biti žrtvovani za navodno veći politički cilj.

– Vlast SNS-a, kvazi-patriotska, malo ceni do zivota srpskih gradjana, ukljucujuci i vojnike. Bas zato se i busa u nacionalisticka prsa – da sakriju svoju pravu, oportunisticku suštinu – zaključuje Dragojlo.

Prema rečima Predraga Petrovića, direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, vlast u Srbiji vodi spoljnu politiku čiji je cilj dobijanje podrške za autokratsko vladanje Srbijom, ili makar ublažavanje kritike zapadnih država kao i bogaćenje ljudi koji održavaju Vučićev režim.

– U tom pogledu treba tumačiti i odsustvo osude napada izraelske vojske na mirovne snage UN u Libanu. Javnosti je poznato da Srbija prodaje naoružanje Izraelu, te da se ta vrsta trgovine odvija pre svega preko privatnih firmi bliskih sadašnjem režimu u Srbiji. Vlasti u Srbiji ne žele da ugroze ove za njih vredne poslove, osudom napada na mirovne snage UN. Iako se vlast i u Srbiji, pa i sam Vučić poziva na principe međunarodnog prava, oni vode spoljnu politiku pre svega transakcionom, kratkoročnom logikom – zakjučuje Petrović za Danas.