Napad na Zvizdića odraz frustracije Beograda 1Foto: Fonet/ AP

Samit u Berlinu koji je pre nekoliko dana okupio regionalne lidere nije napravio prodor, ali je bar za sada uklonio ideju o promeni granica, na šta su računali i Beograd i Priština.

Reakcije obe strane upućuju na njihovu razočaranost i frustraciju. Beograd se okomio na Denisa Zvizdića, predsedavajući Saveta ministara BiH, jer je, kao i ostali lideri iz regiona, izjavio da je „crtanje granica na etničkom principu ideja koja je trajno otklonjena, ali bi svakako otvorilo Pandorinu kutiju sa nesagledivim posledicama“. Grubi odgovor Beograda da „se ta zemlja ništa ne pita, jer nije velika sila“ ukazuje na pretenzije koje su sada osujećene.

One su jezgrovito sadržane u transparentu koji je nedeljama bez smetnje bio ispred Ministarstva za inostrane poslove „Ako Kosovo nije Srbija, onda ni Republika Srpska nije Bosna“, komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u odgovoru na pitanje kako vidi najnoviji sukob na relaciji vlasti u Beogradu i dela vlasti iz Sarajeva.

Srpski stratezi, dodaje Biserko za Danas, smatraju da je očuvanje RS jedan od najbitnijih geostrateških interesa Srbije, u šta uključuje i mogućnost pripajanja Republike Srpske, jer to omogućava povezivanje centralne Srbije i jadranskog priobalja, vrši pritisak na zapadnu granicu Crne Gore, na koju pritisci ne prestaju, sprečava se stvaranje „zelene transverzale“ i Drina prestaje da bude granična linija…

– S obzirom da je Dejtonski mirovni sporazum stvorio fundamentalno disfunkcionalan i neodgovoran politički sistem koji je sve ovo vreme podržavan od strane Zapada u ime stabilnosti, ulazak Rusije u taj prostor bio je jednostavan i bez otpora. Predsednik RS Milorad Dodik se pri tome neprestano trudi razbiti i dezintegrirati dejtonski poredak, u čemu ga podržava i podstiče Rusija. Problem je u tome što Srbija ne projektuje svoju budućnost u okviru regiona i arhitekture koja rešava balkansko pitanje a to je članstvo u NATO, EU, i Savet Evrope. Srbija i dalje radi na zauzimanju ključne uloge na Balkanu tako što nastoji ostvariti svoje aspiracije u odnosu na Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu tako što će se vezati za evroazijstvo – zaključuje Sonja Biserko za naš list.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić napao je predsedavajućeg Saveta ministara BiH Denisa Zvizdića poručivši mu kako Srbiju nije briga šta Zvizdić i BiH misle o rešavanju kosovskog pitanja između Beograda i Prištine.

– Takav Dačićev istup može se opisati isključivo kao „napad je najbolja odbrana“. Dačićeva nervoza proizlazi iz toga što Zvizdić zapravo nije nijednom riječju spomenuo nešto što bi se moglo ocijeniti bosanskim miješanjem u unutrašnje stvari BiH. Naprotiv, Zvizdić je vrlo jasno i precizno kazao kako je spreman staviti bjanko potpis na svaki sporazum koji potpišu i dogovore Beograd i Priština. Problem Dačića i predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa Zvizdićem krije se u tome što je Zvizdić bio vrlo određen kada je govorio o sve češće spominjanim promjenama granica na Balkanu. Zvizdić je istakao kako je BiH suverena država i nema govora o povezivanju pitanja Kosova i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, te da BiH neće dozvoliti nikakvo miješanje u unutrašnje stvari zemlje, jer to ni sama ne radi prema svojim susjedima – kaže za Danas Haris LJevo, novinar i kolumnista portala Vijesti.ba iz BiH.

Sagovornik našeg lista ističe da Zvizdićev stav dele nemačka kancelarka Merkel i francuski predsednik Makron, koji su potpuno identično Zvizdiću, podseća LJevo, poručili kako je crtanje granica na Balkanu završeno i da nema nikakvih etničkih linija, jer je sama EU nastala kao višenacionalni i multikulturalni projekat.

– Vučić i Dačić su svjesni da je mnogo lakše napasti Zvizdića nego Merkel ili Makrona, iako svi dijele iste poglede na Balkan i Evropu – zaključuje Haris LJevo za Danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari