Naprednjaci odbijaju da priznaju genocid

U predlogu rezolucije koju je Stranka demokratske akcije podnela republičkom parlamentu, 9. juna, navodi se da Srbija najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida.

Prema dokumentu, koji ima 12 tačaka, država se obavezuje da će „iskoristiti sva raspoloživa sredstva i mehanizme da sprovede istragu i procesuira sve odgovorne“. Inicijatori predloga traže i da se poštuju sve pravosnažne međunarodne presude i predlažu da se 11. jul proglasi Danom sećanja na srebrenički genocid.

A nadležne institucije se, ovim dokumentom, obavezuju da razvijaju obrazovne programe za izučavanje lekcija o genocidima i ratnim zločinima iz prošlosti.

Enis Imamović, poslanik SDA kaže za Danas da politika koja je dovela do genocida mora biti adekvatno osuđena na njenom izvoru, a svi rezultati takve politike poništeni, kako bi buduće generacije mogle u miru graditi svoju sretnu sadašnjost i sigurnu budućnost.

„Jedino tako se može zaustaviti ponovno stvaranje svijesti da se interesi jednog naroda i jedne države mogu ostvarivati na štetu drugog naroda i druge države“, napominje Imamović i dodaje da je priznavanje, osuda i zabrana negiranja genocida prvi korak kojim će Srbija pokazati da li zaista iskreno želi graditi dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom, ali i odnose između srpskog i bošnjačkog naroda.

Imamović podseća da je ovo četvrta po redu Rezolucija o Srebrenici, ali da nijedna do sada nije stavljena na dnevni red.

Iako su poslanici SDA i ovoga puta tražili da se o predlogu rezolucije raspravlja po hitnom postupku, imajući u vidu činjenicu da su sve presude u Haškom tribunalu postale pravosnažne i da su se ispunili svi uslovi da Srbija konačno prizna da se u Srebrenici desio genocid, odgovora da li će se on i naći na dnevnom redu još nema.

Šaip Kamberi, jedan od malobrojnih opozicionih poslanika i predsednik Partije za demokratsko delovanje kaže za Danas da je jasno da se predlog SDA neće naći na dnevnom redu, jer je već nekoliko godina u Srbiji na delu institucionalna negacija zločina i glorifikacija ratnih zločinaca.

„Nakon pravosnažne presude tribunala u Hagu za ratnog zločinca Ratka Mladića više nema mesta negaciji genocida u Srebrenici, tako da jedina Rezolucija koja bi trebalo da se nađe na dnevnom redu u Skupštini je ona koju je podnela poslanička grupa Ujedinjena Dolina – SDA Sandžak. Ne zaboravimo da je obaveza Srbije da u procesu evrointegracija preduzme mere da se kazne ratni zločinci, ali i da se poštuju odluke Tribunala u Hagu“, napominje Kamberi .

Drugu rezoluciju kojom se traži priznavanje svih zločina podneo je Marijan Rističević, poslanik Narodne seljačke stranke koja je u parlament ušla kao deo izborne liste Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik države Aleksandar Vučić.

Rističevićeva rezolucija došla je kao odgovor na predlog koji je podnela Stranka demokratske akcije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. U njegovoj rezoluciji osuđuju se zločini u i oko Srebrenice koji su se desili od 1992. do 1995. godine.

U Rističevićevoj dopunjenoj rezoluciji, koju po treći put predlaže parlamentu, između ostalog, navodi se i da Narodna skupština osuđuje „selektivno privođenje pravdi počinilaca ratnih zločina od strane međunarodnih i nacionalnih sudova njihovu pristrasnost u korist bilo koje strane u ratnim sukobima na teritoriji bivše SFRJ, BiH, a time u i oko Srebrenice“.

Predlaže se da se 11. i 12. jul proglase danima sećanja na sve žrtve ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije.

Rističević za Danas kaže da je cilj njegove rezolucije želja za trajnim mirom, pomirenjem naroda u regionu, a posebno na teritoriji BIH. Kao razloge za hitan postupak on navodi i obeležavanje 26. godišnjice od zločina u Srebrenici i aktivnosti pojedinih velikih sila na međunarodnoj političkoj sceni koja je preneta i na domaće političke stranke, organizacije i NVO, te ozbiljne manipulacije vezane za te zločine.

Sve to, kako kaže, iziskuje da se Skupština izjasni o ratnim zločinima u i oko Srebrenice koji su počinjeni od 1992. do 1995. godine. On podseća da su dva naroda živela na istoj teritoriji, i da su jedni „pravili zločine tri godine, a drugi tri dana, a da je u suštini broj žrtava gotovo identičan. „Jedne žrtve su vredne pokajanja, a druge ne. Smatram da su oba zločina i nad jednim i drugim narodom velika i da zločince treba kazniti na jednak način i to je smisao moje rezolucije“, ističe Rističević. Na pitanje da li očekuje da će se njegova rezolucija naći na dnevnom redu parlamenta on odgovara – ne insistiram.

U vladajućoj većini Skupštine Srbije, kako saznajemo, ne postoji spremnost da se o rezoluciji koju je podnela SDA raspravlja u ovom trenutku, a samim tim, „zarad ravnoteže pred javnošću“, neće se raspravljati ni o Rističevićevoj rezoluciji.

U SNS kažu da se većina poslanika ne slaže sa tim da je u Srebrenici bio genocid, iako ne negiraju da se tamo dogodio veliki zločin. Pitaju i zašto bi se o tome uopšte raspravljalo u srpskom parlamentu, a na pitanje da li bi to moglo da se protumači kao negiranje genocida odgovaraju da SDA nije jedina bošnjačka stranka u parlamentu.

Mišljenje naprednjaka dele i ostale stranke vladajuće većine u skupštini, a Života Starčević, poslanik Jedinstvene Srbije ide i korak dalje od naprednjaka i pita : Šta je sa genocidom i zločinima nad Srbima počinjenim u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji?

Zanimljivo je i da opozicioni poslanik u srpskom parlamentu Vladan Glišić smatra da je Rezolucija SDA na istom zadatku kao i ona u Crnoj Gori – da se pojača pritisak na Srbiju i Srpsku po nalogu iz Brisela i Vašingtona. „Rističevićeva rezolucija je samo reakcija na onu koju je podnela SDA.

Suštinski problem je što režim u Srbiji nema snage i hrabrosti da otvori ozbiljnu nacionalnu raspravu o lažima i nelegitimnosti Haškog tribunala i što nije u stanju da stane iza izveštaja komisije Gideona Grajfa“, zaključuje Glišić.