„Popuštaju dugmići novog odela SNS i na videlo izlazi ono staro, radikalsko“: Kako se retorika naprednjaka promenila zbog protesta?

„Rekao bih da kako se povećava pritisak na SNS, to im više popuštaju dugmići novog odela i sve više izlazi na videlo ono staro, ofucano SRS-ovo. Iako je SNS petnaestak godina unazad ulagao mnogo u komunikacijske veštine svojih ljudi i različite tehnike propagande, ono što je suština neke ličnosti se ne može izbrisati“, navodi on.

S početkom protesta, SNS, a prvi među njima Aleksandar Vučić, počeli su za najrazličitijim etiketiranjem i građana i opozicionih grupacija koje protest organizuju. „Hijene“, „nekrofili“, „guje“, nisu ništa u poređenju sa etiketom „ustaše“, imajući u vidu u Jasenovcu počinjeni genocid. Ta uvreda, do sada vezivanu za rečnik Aleksandra Vulina, navodno je izašla iz usta njegovoga imenjaka Vučića.

Da je predsednik Srbije na sednici SNS-a izgovorio da će se i grobovi članova njegove porodice, ako zatreba, boriti protiv „ustaša“, preneo je režimski Informer. Vučić svoje reči niti je potvrdio, niti je demantovao, mada je kasnije iskoristio sličnu konstrukciju na TV Prva.

Kako su se uvrede nizale, opozicioni prvaci isticali su stav da naprednjaci time proteste samo čine masovnijim, a naš sagovornik saglasan je sa tom tezom.

Ristić dodaje da i pored sveg ulaganja u stranku i marketing, naprednjaci nsiu uspeli da promene svoje vrednosti u smeru dijaloga, ljudskih prava, poštovanja, uvažavanja različitosti, inkluzije..

„Ako čovek to ne razume i ne oseća, sve što govori je uzalud. Iako je jedan deo našeg društva već dugo ukazivao na to da pripadnici vladajuće partije ne govore ono što misle i da ne govore istinu, mislim da smo napokon došli u situaciju da napokon zaista vidimo njihovo pravo lice i da sada govore ono što misle. E, to je ono što dodatno izvodi ljude na ulice“, smatra on.

Aleksandra Vučića nakon Vidovdana nazivaće i predsednikom Narodnog pokreta za državu. Njegova je vlast ušla u novu fazu, i dok s jedne strane poziva na jedinstvo, s druge pak vređa političke protivnike, a glumcima poručuje da ako žele u politiku, onda moraju da budu spremni na otrovne strelice naprednjačkih poslanika.

Ta kontradiktornost u komunikaciji s javnošću produkt je naviknutosti biračkog tela vlast na narativ u kome postoje „unutrašnji neprijatelji“, smatra Ristić.

„Problem SNS-a je u tome što je njihova reputacija od starta građena na negativnom narativu o realnim i fiktivnim „neprijateljima“. Njihovo biračko telo je naviknuto da je nonstop pod tenzijom i da uvek mora postojati neki negativac, neprijatelj, ološ, guja, nekrofil…“, kaže on.

Napominje da SNS više nema prostora za promenu svoga narativa, jer bi time, kako smatra, izgubili svoj identitet, te jedino što mogu je da ga zaoštre, što trenutno, primećuje Ristić, i rade.