Naprednjaci sve više kopiraju Fides

Evropski parlament bi trebalo da u poslednjoj nedelji marta usvoji izveštaj o napretku Srbije koji je napisao izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, a doradio amandmanima Spoljnopolitički odbor EP. Taj izveštaj je dočekan na nož u Srbiji budući da se u njemu navodi da do kraja treba razrešiti afere poput Jovanjice, Krušika, Savamale i Telekoma. Osim glasnog negodovanja vlasti i iščuđavanja otkud afera Jovanjica uopšte u izveštaju, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić najavio je da će Skupština razmatrati taj izveštaj i doneti „neku vrstu svoje rezolucije“. „Kada mogu oni o nama, možemo i mi da donesemo rezoluciju o njihovim stavovima i o njima“, rekao je Dačić.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić za Danas objašnjava da će Evropski parlament na sednici 24. i 25. marta usvojiti izveštaj izvestioca za Srbiju u formi rezolucije koja je neobavezujuća, ali koja ima politički značaj i uticaj.

– Skupština Srbije može da raspravlja o svemu, pa i o Bilčikovom izveštaju, ali ne vidim svrhu donošenja bilo kakve rezolucije ili deklaracije o tome. Nema Srbija izvestioca za Evropski parlament, već obrnuto – Evropski parlament ima izvestioca za Srbiju i za druge zemlje koje su u procesu pridruživanja i pristupanja EU – kaže Grubješić.

A urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija ukazuje na još jednu stranu priče.

– Cela situacija podseća na ponašanje mađarske vladajuće partije, Fidesa, prema Briselu. Kada je 2018. Evropski parlament usvojio izveštaj specijalnog izvestioca za Mađarsku, holandske poslanice zelenih Džudit Sargentini, o tome kako Mađarska krši osnovne vrednosti EU, na osnovu kojeg je pokrenuta postupak protiv te zemlje, mađarski parlament je usvojio rezoluciju podrške svojoj vladi pred „ucenama“ iz Brisela. Vladajuća koalicija u Srbiji se već neko vreme ugleda na ovakve postupke svog uzora – sestrinske stranke iz Mađarske. Recimo, prošlogodišnji odgovor Vlade Srbije na izveštaj Fridom hausa napisan je i predstavljen u vrlo sličan maniru. Ne znam da li oko ovakvih koraka postoji direktno savetovanje dva suseda, ali definitivno postoji inspiracija – ukazuje Todorović Štiplija.

Kako dodaje, prema navodima predsednika Skupštine, sada se ne razmišlja ni o traženju grešaka, kao u slučaju Fridom hausa, već o političkom odgovoru na rezoluciju EP.

– On bi, možda, uključivao konstataciju koju smo čuli, da EP nema pravo da komentariše slučajeve afera koje potresaju naše društvo. Evropski parlament je direktno izabrano telo koje predstavlja sve građane EU i ima pravo da zauzima političke stavove o svim bitnim pitanjima, a pogotovo u stanju u državi koja je kandidat za članstvo. Sam proces pristupanja je politički proces, koji podrazumeva ispunjavanje kriterijuma demokratije i vladavine prava. Prema tome, apsolutno niko u Briselu nema nikakvu sumnju da EP ima pravo da se izjašnjava o ovakvim pitanjima. S obzirom na to da bi ovakva rezolucija verovatno više pažnje i negativnih reakcija privukla upravo u EP, a ne u Srbiji, u kojoj je parlament nažalost marginalizovan u javnosti, pitanje je koliko bi sve to dugoročno išlo naruku vladajućoj koaliciji – zaključuje naš sagovornik.

Podsećanje

Skupština Srbija je o EU usvojila dve rezolucije, 2004. i 2013, u kojoj se predviđa da će dva puta godišnje raspravljati o napretku u EU, što se nije događalo sve do pred kraj 2020. kada se raspravljalo o Izveštaju Evropske komisije kada su usvojeni i zaključci o tom izveštaju.