Srpska napredna stranka i njen lider u Beogradu plivaju na gornjoj granici svojih potencijala. Teško da mogu do apsolutne pobede jer im rejting opada.
Opozicija u glavnom gradu osvaja oko 10 odsto glasova više nego u ostatku Srbije, što joj daje šansu da se na beogradskim izborima bori za osvajanje vlasti odnosno postizbornu vladajuću koaliciju, kažu za Danas istraživači javnog mnjenja analizirajući rezultate predsedničkih izbora u Beogradu, ali i one iz 2016. i 2014.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže da se teško mogu vući paralele i izvlačiti zaključci o budućim rezultatima gradskih izbora u Beogradu a na osnovu rezultata predsedničkih izbora na teritoriji glavnog grada, jer će se na gradskim izborima pojaviti igrači poput Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića pa se ne može proceniti kako će se glasovi raslojavati.
Ono što se može reći je da je potencijal SNS u Beogradu mnogo manji nego u Srbiji, ali da Vučić u glavnom gradu uspeva da na izbore izvuče gotovo svakog svog birača.
– On je u Srbiji sam osvajao više od 50 odsto glasova. U Beogradu je osvojio 44 odsto. Uz to njegovi partneri poput SPS, JS, SDPS i PUPS su jači u Srbiji nego u Beogradu i zato imaju veći potencijal na teritoriji cele zemlje nego u glavnom gradu – kaže Klačar podsećajući da je SNS na izborima za Skupštinu grada Beograda 2014. osvojio 43 odsto podrške kao i da je izlaznost u Beogradu na predsedničkim izborima bila veća od izlaznosti na izborima 2014. kada su se birali odbornici Skupštine Beograda.
Na pitanje postoji li mogućnost da SNS osvoji apsolutnu većinu, on kaže da su za to relativno male šanse i da bi to bilo iznenađenje, ali tu mogućnost ne treba isključiti.
– Još uvek se ne zna koliko će lista izaći, koliko će biti nevažećih glasova, koliko će lista ostati ispod cenzusa. Opozicija je dosta fragmentirana i može da se dogodi da dve ili tri liste ostanu ispod cenzusa sa ukupnim zbirom od četiri odsto glasova. To opet ide SNS u prilog prilikom raspodele glasova. Tako da može da se dogodi da naprednjaci dobiju veći broj odbornika od procenta koji su osvojili – objašnjava Klačar.
Među opozicionim akterima nezvanično se može čuti da istraživanja koja oni naručuju pokazuju da je SNS drugi izbor onih koji će glasati za Aleksandra Šapića. Na pitanje da li je to tačno, Klačar kaže da ne zna jer nemaju još takvo istraživanje.
– Ono što se može reći je da Šapić ima široko biračko telo, odnosno za njega mogu da glasaju i oni naklonjeni opoziciji, ali i oni sa desnog centra. Njegov adut je i činjenica da vodi kampanju koja nije uperena ni protiv koga, spreman je na saradnju i sa jednima i sa drugima. A bavi se i temama koje nisu političke nego lokalne i koje mogu da interesuju i Vučićeve, Đilasove i Jankovićeve glasače – zaključuje Klačar.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, za Danas kaže da SNS u Beogradu može do apsolutne pobede samo uz pomoć opozicije.
– Kada se pogledaju rezultati izbora od poslednjih predsedničkih, do izbora 2014. i 2016. vidimo da je vladajuća koalicija SNS-SPS opadala u proseku između šest i sedam odsto. Vučić je u Beogradu na predsedničkim izborima osvojio 44 odsto sa sve podrškom SPS, a pre toga 2016. koalicija SNS-SPS imala je nešto više od 50 odsto, a 2014. preko 60 odsto. Opozicija je u proseku u Beogradu osvaja oko 10 odsto više nego u ostatku Srbije. To ne znači da SNS nije favorit na predstojećim gradskim izborima, već da bismo posle pola decenije mogli imati relativno neizvesnu utakmicu koja nije unapred odlučena – objašnjava Vukadinović. On dodaje da pod pretpostavkom da SNS-SPS ne izgube nijedan glas, kao što su prethodnih godina gubili, oni ne mogu do 40-45 odsto glasova.
Prema njegovim rečima, kada okupite sve rezultate opozicionih kandidata, dobijate gotovo egal situaciju, što, kako kaže, daje šansu opoziciji.
– Sada imate samo tri liste koje prelaze cenzus i to SNS, koalicija oko Đilasa i Šapić. Svim drugima je više ili manje neizvesno. Imaju šanse SPS i Beli i oni se bore za 4. mesto. Ako bude puno kolona, nema šanse da svi pređu cenzus. Najmanje tri opozicione liste će ostati ispod cenzusa i ti glasovi se prebacuju prvoplasiranom. Zato sam rekao da SNS do apsolutne pobede može samo uz pomoć opozicije, odnosno uz pomoć propalih glasova opozicionih birača koji će ostati ispod cenzusa – navodi Vukadinović.
On kaže da ako je teško zamisliva jedna kolona koja bi se borila za prvo mesto, onda bi bilo važno da se kolone organizuju tako da pređu cenzus, čime se ublažava šteta, ali se gubi frontovski sudar koji bi izveo apstinente na izbore.
Janković najbolji na Vračaru
Prema podacima RIK za predsedničke izbore u aprilu 2017. u Beogradu je broj upisnih birača u birački spisak bio 1.620.072, a na izbore je izašlo 915.231 odnosno 56,52 odsto. Važećih listića je bilo 901.739.
Saša Janković je u Beogradu ukupno osvojio 220.585 ili 24,1 odsto glasova. Najviše glasova je osvojio u opštini Vračar 14.519 (39,59) odsto, zatim na Starom gradu 12.004 (38,69), pa Savskom vencu 8.035 (34,58 odsto) i Novom Beogradu 38.071 (30,19 odsto). Najniži rezultat imao je u Mladenovcu 1.457 (5 odsto), Sopotu 696 (7, 27) i Barajevu 1.271 (9, 54 odsto).
Vuk Jeremić je osvojio 57.993 ili 6,34 odsto. Najviše glasova imao je na Starom gradu 2849 ( 9,18 odsto), Vračaru 3.258 (8,88). U 11 od 17 beogradskih opština Jeremić je imao ispod pet odsto. A najniži broj glasova je osvojio u Mladenovcu 568 1,95 odsto.
Za Aleksandra Vučića je glasalo 403.019 ili 44 odsto građana. Najviše glasova je osvojio u Barajevu 8.208 odnosno 61,6 odsto, zatim u Surčinu 13.582 (60,12), Sopotu 5.649 (58,99) i u Grockoj 22.147 (57,73). Najniži broj glasova imao je na Starom gradu 8.537 (27,51), pa Vračaru 10.301 (28,09) i Savskom vencu 7.657 (32,95).
Izbori za Skupštinu grada Beograda 2014.
Na izborima za Skupštinu grada Beograda 2014. učestvovale su 23 izborne liste od kojih je četiri ušlo u gradsku skupštinu.
SNS – 43,62 odsto glasova, odnosno 63 mandata
DS na čelu sa Draganom Đilasom – 15,7 odsto glasova i 22 odbornika
Koalicija SPS-PUPS-JS – 11,49 odsto glasova i 16 odbornika
DSS – 6,39 odsto glasova i devet odbornika.
Najviše glasova od lista ispod cenzusa dobio je Pokret Dveri – 3,74 odsto. Nova demokratska stranka je osvojila 3,66 odsto, LDP 3,2, lista Dosta je bilo 2,06, SRS 2,02, Građanski pokret „Jeste SVEjeDNO“, koji je predvodio radio-voditelj Igor Brakus – 1,45 odsto, a URS Mlađana Dinkića 1,17 odsto
* Prema rezultatima GIK-a, na birališta je izašlo 50,66 odsto, odnosno 805.046 birača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.