Narod KIM jedini ne može da se obrati Evropskom sudu

Oni ističu da treba raditi na poboljšanju uslova života Srbima kroz „ZSO plus“.

Jovana Jakovljević iz InTER-a kazala je da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji potrebne institucije koje će da funkcionišu efikasno, te da pod tim institucijama podrazumeva i javne, pravne, obrazovne, zdravstvene, te socijalne institucije.

Istakla je da veliki problem Srba na KiM “prekomerna zaposlenost u javnim institucijama”, te da je potreban program kako bi ti ljudi koji su zaposleni u javnim institucijama videli svoju perspektivu na KiM i bez posla u takvim institucijama.

Kao drugi problem navela je da Srbija na KiM ne sprovodi socijalni program, što se najviše može videti upravo kroz prekomerno zapošljavanje na KiM.

“Lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta za realizovanje projekata. Potrebno je jačati kapacitete lokalnih samouprava. Privredni sektor je sada u rudimentarnoj fazi, što je posledica političkih i bezbednosnih okolnosti. Probelme treba posmatrati strateški i ekonomski i jačanjem ekonomije doprineti boljem kvalitetu života Srba na KiM”, kazala je Jakovljević.

Sanja Sovrlić iz Crno belog sveta istakla je da “ukoliko ne budu stvorene okolnosti u kojima Srbi sa Kosova mogu imati pristojan život i ukoliko ne budu ohrabreni da se bore za svoja prava, onda preostaje da Srbija pitanje Kosova rešava iseljavanjem Srba sa KiM, što nije trajno rešenje.

Dodala je da je bezbednost jedan od najvećih problema na severu Kosova, te da je najveći pokazatelj za to ubistvo Olivera Ivanovića.

Navela je da su u poslednje vreme “glasne priče” o podeli Kosova i istakla da takvo rešenje neće stvoriti postojeće, već može stvoriti nove probleme, što posebno nije dobro za Srbe južno od Ibra.

“U konačnom rešenju ne smeju se zaboraviti ljudi. Srbi na Kosovu su na papiru građani Srbije i građani Kosova, a u stvari su građani drugog reda u oba sistema”, kazala je Sovrlić.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative ocenila je da bi podela Kosova, odnosno razmena teritorija bio najopasniji put, jer bi polovina Srba na KiM ostala, pošto žive na kosovskom pomoravlju.

Podelom Kosova i Metohije došlo bi do povećanog odlaska kosovskih Srba, uverena je ona.

Takođe je ukazala da bi to ugrozilo i zagarantovanu zastupljenost Srba u kosovskim institucijama.

Prema njenim rečima, neophodno je promeniti pristup u pregovorima u Briselu, jer trenutno postoji pristup pobednika i gubitnika, a potrebno je pronaći kompromisno rešenje.

Imperativ rešenja moraju biti mir i bezbednost građana, i svako novo pooštravanje i tenzije ne idu u prilog tome, smatra Radosavljević.

Preduslov za mir, prema njenim rečima, su vladavina prava i poštovanje dogovora, ali i pronalaženje krivaca ubistva Olivera Ivanovića.

Postizanje normalizacije u odnosima je jedino održivo rešenje čiji značaj je u statusnoj neutralnosti, dok bi podela teritorija dovela do destabilizacije i sukoba, smatra Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.

Jovanović je, na drugom panelu u okviru „Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji“, istakla da je važno da se stvore institucionalni instrumenti koji će smanjiti stepen diskriminacije za Srbe južno od Ibra.

Ona je dodala da Zajednica srpskih opština, na način na koji je dogovorena u Briselu, ne pruža dovoljne garancije zaštite ljudskih prava za srpsko stanovništvo na KiM, te da bi, upravo iz tog razloga, trebalo formirati Zajednicu srpskih opština plus koja bi mogla bolje da ostvari prava.

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv rekao je da nakon višemesečnih razgovora u okviru unutrašnjeg dijaloga društvo u Srbiji nije blizu koncenzusa o statusu Kosova, te da smatra da će za to trebati par godina i dodao da umesto što se akcenat stavlja na to, pažnju bi trebalo usmeriti na rešavanje svih otvorenih problema sa Prištinom.

Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju Srbi na KiM, Milićevih je kazao da je jedan od velikih problema pitanje priznavanja ličnih dokumenata, što predstavlja glavnu prepreku ostvarivanju slobodnog kretanja.

Istakao je i da je bitno pitanje prava i povratka raseljenih i dodao “da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne moze da dobije zamajac bez povratka uzurpirane imovine”.

Navodeći da se Srbi na KiM suočavaju i sa problemima u pravosuđu, Milićević je kazao da je bitna tema za opstanak Srba u južnoj pokrajini očuvanje korišćenja srpskog jezika.

“Obrazovni i zdravstveni sistem u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije od vitalnog značaja su za opstanak Srba na KiM”, kazao je Milićević i dodao da su glavni bezbednosni izazovi međuetnički sukobi, politička nestabilnost i kriminal.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 rekao je danas da hapšenje direktora Kancelarije za KiM zaslužuje najveću osudu, a da je ubistvo Olivera Ivanovića poslalo poruku svima koji o KiM razmišljaju hrabro, odgvorno i racionalno.

„Razgovarati o KiM i budućnosti srpsko-albanskih odnosa je samo po sebi veoma teško, naročito u godini kada je ubijen Ivanović“, poručio je Petronijević.

On je dodao da je današnji sastanak u okviru unutrašnjeg dijaloga pružio priliku da svako iznese stav o KiM, a da je zaključak da su svi podržali status kvo.

Ne postoji nijedno pravo koje Srbima na KiM nije ugroženo, i koje se sistematski ne krši svakog dana, ukazala je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.

„Da li je naš narod na KiM jedini koji ne može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava?“, upitala je Dragojlović i dodala da to predstavlja problem jer ni Srbija ne može da im zaštiti osnovna prava.

Ona je prenela stavove udruženja žena „Peščanik“, koje smatra da žena u dijalogu i pregovorima, uprkos aktima koji to pravo garantuju, uopšte nema.

Takođe, stav je tog udruženja, žene i ženska prava su potpuno zapostavljene kao tema pregovora.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da tokom poslednjih 10 godina je postignut značajan napredak u infrastrukturi i unapređenju svakodnevnog života građanima srpske nacionalnosti južno od Ibra, što je zahvaljući pre svega zalaganjima međunarodne zajednice.

“Srpska zajednica na Kosovo može da bude i treba da bude važan faktor u stvaranju modernog, demokratskog i multikulturnog društva na Kosovu ukoliko se uključi u snaženje u integrativne procese”, kazala je Kisić.

Navela je da Vlada Srbije treba da nastavi da pomaže srpskoj zajednici na KiM, ali da, kako kaže, “mora da odustane od politike manipulacije srpskom zajednicom na KiM radi postizanja teritorijalnih ciljeva, koji su u suprotniosti sa procesima evrointegracija”.

Istakla je da su najveći problemi Srba na KiM siromaštvo, nezaposlenost, obrazovanje dece, neefikasno sprovođenje zakona…

“Najproblematičnija tačka od 1999. godine je sever Kosova. Zvanični Beograd je u novijoj istoriji više puta žrtvovao Srbe van Srbije odbijajući mirna rešenja. Nadam se da ova Vlada neće ići tim putem. Srbi južno od Ibra su u izuzetno teškim okolnostima napravili napore da se integrišu u kosovsko društvo i taj proces i dalje traje. I sa ovog aspekta evropske integracije su veoma značajane”, kazala je Kisić.