Nastavak konfliktnog menadžmenta: Šta se očekuje od posete zvaničnika EU i SAD Beogradu i Prištini?

Posetu Lajčaka i Eskobara kao nastavak „konfliktnog menadžmenta“ koji je započela EU u odnosima Beograda i Prištine, karakteriše Dušan Janjić iz Foruma za međuetničke odnose, podsećajući da je ovim terminom sam Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, opisao sastanak u Briselu.

U okviru pregovora Beograda i Prištine sa Borelom su se sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, ali tom prilikom nije se došlo do bilo kakvog rešenja spora oko registarskih tablica i ličnih karti za stanovnike Kosova i Metohije, a Borelj je najavio da se razgovori nastavljaju.

U okviru tog nastavka procesa, organizuje se i poseta Lajčaka i Eskobara obema stranama, za koju Janjić kaže je neophodna posle prethodne „bombastične izjave“ Borelja o konflikt menadžmentu, kako bi se održavala dinamika političkog delovanja.

– Ako je to zaista proces konflikt menadžmenta, onda bi i ova poseta morala da se razlikuje od drugih po tome sa kime su razgovarali, o čemu su pričali i šta su posle toga rekli, naglasio je Janjić.

Janjić: konflikt menadžment počinje da liči na uvaljivanje u što dublji konflikt

Boravak Lajčaka i Eskobara ne bi smeo da se pretvori u ponavljanje prethodnog manira tih poseta, kako ukazuje Janjić, koji se odlikovao netransprentnošću, posebno na strani EU, jer sada zaista jeste vreme za promenu formata dijaloga. Ukoliko do toga ne dođe, upozorava Janjić, nastaće problem za obe strane.

– Moj utisak je da konflikt menadžment počinje da liči na uvaljivanje u što dublji konflikt, u kome će sama Srbija da ispadne glavni krivac, a da se preko nove realnosti prelomi situacija na Kosovu. Ima puno indikatora za tako nešto jer je i Borelj u toj tački ostao nedorečen. Nije rekao šta je cilj konflikt menadžmenta – da li je to stvaranje nove realnosti koju već imamo na terenu. Sad bi trebao jedan dramatičan sukob da se Srbija potpuno izbaci iz funkcije i diskvalifikuje i to je moguće i efikasno, ali to ne rešava nijedan problem Kosova, a Srbiju gura u dublje unutrašnje probleme, naglasio je on.

Eskobar se u Prištini sastao sa predstavnicima kosovske opozicije pre nego što mu se pridružio Lajčak za sastanak sa predstavnicima kosovskih vlasti.  U Beogradu Lajčak i Eskobar neće razgovarati i sa predstavnicima opozicije, barem ne zvaničnih, kako saznaje Danas iz diplomatskih krugova, jer za tako nešto ovoga puta nema dovoljno vremena.

Sa opozicijom bi moralo da se razgovara na obe strane, naglašava Dušan Janjić, ali je problem što EU ne podstiče takav format u Srbiji.

– Oni moraju razgovarati sa onima koji su na vlasti i sa onima koji su opozicija, to će valjda početi i u Srbiji. Do sad su to u Srbiji radili ispod žita a sa kosovskom opozicijom se razgovaralo i ranije. Oni su znali sa kime mogu u Prištini da razgovaraju jer je Kosovo imali ekspertski pregovarački tim, koji nije jedan čovek nego i opozicija i nevladini stručnjaci. To je nešto što Srbija nema, naglasio je Janjić.

On je dodao da Srbija ima činovnike koji su deo pregovaračkog tima ali da je EU dozvolila predsedniku Srbije da se on za sve pita.

– Nijednog časa nisu pokušali da podstaknu Vučića da možda i on napravi pregovarački tim. Lajčak mu je dozvolio tu lagodnu poziciju da opozicija ne postoji, da stručna javnost ne postoji. Niti Vučić može sam, kada bi hteo, da promeni politiku, niti ga oni podstiču da promeni politiku,  naveo je Janjić.

Albahari: Neuspeh Aleksandra Vučića da doprinese rešenju

Natan Albahari, narodni poslanik iz opozicionog Pokreta slobodnih građana, kaže za Danas da SAD i EU ovim razgovorima pokazuju „ozbiljnost“ u nameri da se problemi između dve strane reše ali da takvu ozbiljnost ne vidi i među predstavnicima vlasti u Srbiji.

– Dolazak Lajčaka i Eskobara odmah nakon propalog dijaloga u Briselu pokazuje ozbiljnost trenutne situacije oko Kosova, ali i neuspeh Aleksandra Vučića da doprinese rešenju. Za napredak u rešavanju Kosovskog problema uloga međunarodne zajednice je neizbežna, a pogotovo što se tiče Zajednice srpskih opština, jer bez pritiska SAD i EU ta zajednica se nikad neće formirati, naglasio je on.

Albahari ističe i da je za njega nerazumljiva taktika i retorika SNS prema Zapadu koja nas suštinski udaljava od integracija i savezništva, a naročito u proteklih šest meseci kad su ti odnosi na najnižem nivou zbog neusaglašene politike prema Agresiji Rusije u Ukrajini, što je najbitnije pitanje spoljne bezbednosne politike u ovom veku, kako ocenjuje on.

– Umesto da se vodimo državnim interesima i kroz dobre odnosno savezničke odnose sa SAD i EU pritisnemo nekooperativnu Prištinu, mi dozvoljavamo da oni iskoriste naše odnose i neodgovorne posete srpskih državnih zvaničnika Moskvi predstavljajući sebe kao saveznika, a Srbiju kao neprijatelja Zapadu, rekao je Albahari uz osvrt na to da u ovakvom trenutku poseta jednog člana Vlade Srbije, odnosno ministra Aleksandra Vulina Rusiji može da se postavi kao pitanje i u razgovorima Srbije sa SAD i EU i znači „dodatno slabljenje naše pozicije u bilo kakvim odnosima i pregovorima“, pa i onim sa Prištinom.