Nastavljeni pregovori Srbije i Evropske unije

Pregovori Evropske unije i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji su bili prekinuti pre godinu dana zbog nesaradnje Beograda s Haškim tribunalom nastavljeni su juče u Briselu.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će haški optuženik Ratko Mladić biti uhapšen i izručen Haškom tribunalu čim bude lociran.
– Rešenost naše zemlje da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom je kompletna, kao što se dokazalo proteklih nekoliko nedelja kroz hapšenje i izručenje Zdravka Tolimira, kao i tokom boravka Karle del Ponte u Beogradu – rekao je Đelić na zajedničkoj konferenciji za novinare s evropskim komesarom Olijem Renom.

KOŠTUNICA: Prilika za partnerski odnos

Beograd – Nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja dobru priliku da EU jasno pokaže da ima partnerski odnos prema Srbiji, navodi se u jučerašnjem saopštenju predsednika Vlade Vojislava Koštunice. Kako se naglašava, to podrazumeva i puno poštovanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije. Vlada Srbije će, navodi se, u procesu evropskih integracija ispunjavati sve opšteprihvaćene evropske standarde, ali istovremeno insistira da EU poštuje međunarodno priznate granice Srbije i da je Kosovo i Metohija neotuđiv i sastavni deo teritorije Srbije. „Zbog toga očekujemo da EU saglasno principu ravnopravnosti svih evropskih država podrži zahtev Srbije da se mora poštovati Povelja UN koja garantuje nepovredivost granica svih međunarodno priznatih država“, navodi se u saopštenju. Premijer dodaje i da Srbija od EU očekuje puno poštovanje Rezolucije 1244 koja je obavezujuća za sve vlade država članica UN i koja izričito potvrđuje da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije.

Izveštaj koji je ona podnela omogućio je nastavak pregovora o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, podsetio je Đelić. On je rekao da je Srbija, posle više od godinu dana prestanka pregovora i napretka prema Evropi, danas ponovo počela pregovore.

Srbija u programu EU za nauku i istraživanje

Na osnovu sporazuma o pridruživanju programu za nauku i istraživanje Evropske unije, ekspertima iz Srbije biće omogućeno učešće u naučno-istraživačkim inicijativama EU ravnopravno sa zemljama članicama Unije. „Sedmi okvirni naučno-istraživački program-FP7“, u koji su se od juče, pored Srbije, uključile i Hrvatska i Makedonija, objedinjuje sve evropske inicijative na polju istraživanja. U ime Srbije u Briselu je juče bila ministarka za nauku Ana Pešikan. Ciljevi „FP7“ grupisani su u četiri kategorije – saradnja, ideje, ljudstvo i kapaciteti, a svi programi zajednički rade na pospešivanju i podsticanju stvaranja Evropskih centara za najviša naučna dostignuća, najavila je Evropska komisija.

– Imamo dobru šansu da pregovore zaključimo do kraja ove godine, što će otvoriti novu fazu u našem približavanju EU i našem cilju da do kraja sledeće godine dobijemo status države kandidata – naglasio je Đelić.
Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da je za nastavak pregovora bilo važno da Unija vidi jasnu predanost i konkretne akcije nove vlade u saradnji s Tribunalom.
– To smo videli, pa je i glavna tužiteljka Karla del Ponte to potvrdila. Sada pregovaramo, ali za zaključenje i potpis na sporazumu neophodan uslov je da se postigne puna saradnja s Tribunalom, a to znači hapšenje i izručenje svih optuženih za ratne zločine – naglasio je Ren.
On je rekao i da su evropske integracije Srbije i rešavanje statusa Kosova dva odvojena procesa, jer se jedan rešava u okviru Unije, a drugi u Savetu bezbednosti UN.
– Ne mislim da bi bilo fer da očekujemo da Srbija pravi ustupke kada je reč o Kosovu u zamenu za dostizanje evropske budućnosti. Naravno, nezavisno od ovoga očekujemo konstruktivan pristup Srbije kada je reč o rešavanju statusa i kada rešenje bude primenjeno – naglasio je Ren.
On je juče izjavio da će sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbiji doneti opipljive trgovinske i ekonomske koristi i naglasio da je taj sporazum ključni korak na putu Srbije ka EU.
Kako je u saopštenju posebno ukazala Evropska komisija, ova zvanična runda pregovora učvrstiće dosadašnje rezultate i pospešiti deo sporazuma o pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Evropska komisija je podsetila da je obnova pregovora omogućena zahvaljujući „pospešenju saradnje Srbije s Haškim sudom“.
„Brzina i zaključenje pregovora zavisiće posebno od napretka Srbije u razvitku zakonodavnog okvira i kapaciteta državne uprave, kao i od pune saradnje s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju“, podvukla je Evropska komisija.
U saopštenju je navedeno i da će sporazum o stabilizaciji i pridruživanju omogućiti uvećanje trgovine s EU i privući investicije u Srbiju. „To će otvoriti nova radna mesta jer će kompanije želeti da prošire svoje delatnosti pošto će biti uklonjene prepreke za promet robe“, navodi se u saopštenju. Srbija će na ekonomskom polju takođe uživati blagodeti od široke saradnje s EU na mnogim područjima, kao što su očuvanje prirodne sredine, poljoprivreda, energija i transport. Sporazum o pridruživanju će, dodaje Evropska komisija, takođe pomoći da se suzbije organizovani kriminal i krijumčarenje preko granica, a „zadovoljavajući rezultati u primeni Sporazuma odlučujući su za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji“.
Evropska komisija ukazuje da se za osam meseci pregovora, koji su počeli u oktobru 2005, u tehničkom delu znatno odmaklo i da su „zamašni delovi“ pregovora usaglašeni. Komisija podseća da su pregovori sa Srbijom odloženi pre godinu dana, ali da je nova srpska vlada „preduzela opipljive akcije“ da ispuni hašku obavezu kao ključnim uslovom za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Evropska komisija je srpskoj delegaciji predstavila nacrt samog sporazuma, s izmenama koje predlaže EU.
Velika runda tehničkih pregovora EU – Srbija o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju trebalo bi da se održi u prvoj polovini jula o carinama, režimima trgovine, poljoprivredi i industriji, dakle suštinski o liberalizaciji trgovine. Zvanična runda tokom popodneva trebalo je da obuhvati preambulu sporazuma, opšta načela, politički dijalog EU – Srbija i regionalnu saradnju, a potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić i evropski komesar za proširenje Oli Ren svojim prisustvom ukazuju na značaj pregovora.