Najjači utisak u parlamentu je šarenolikost, gotovo apsolutna zastupljenost svih političkih opcija i puno poznatih lica. Impresionira i entuzijazam novajlija u parlamentu koji veruju da sve sada zavisi i počinje od njih.
Tako, između ostalog, započinju diskusiju obraćanjem gledaocima ili građanima kao da je parlament pre svega predstava za javnost, a ne institucija. Ponašaju se kao da su se slučajno, protiv svoje volje, našli u poziciji poslanika, ovako Nataša Mićić, poslanica Liberalno-demokratske partije, opisuje glavni utisak nakon povratka u skupštinsku klupu. Podsetimo, Mićić je početkom dvehiljaditih bila predsednica Skupštine, i u tom svojstvu i dve godine vršilac dužnosti predsednika Srbije, zatim i poslanica u tri saziva.
Kako ocenjujete predsedavanje Maje Gojković, i nastojanje bivše predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović da joj pomogne?
Za razliku od mene, koja sam „bačena u vatru“ i odmah prvim ulaskom u parlament izabrana za potpredsednicu, a potom i za predsednicu, Maja Gojković ima iza sebe ogromno parlamentarno iskustvo jer je bila u svim sazivima od 1992. uključujući i prethodno iskustvo predsednice skupštine. To bi trebalo dodatno da je obavezuje i zato su začuđujuće neke greške koje je napravila tokom dvodnevnog zasedanja. Počev od zakazivanja sednice u zadnji čas, do toga da tokom rasprave nije pokazala dovoljno strpljenja i tolerancije. Inače, Slavica Đukić Dejanović i Maja Gojković su decenijske političke saradnice, a često i saveznice. Zato me nije začudila njihova solidarnost.
Dok ste Vi bili predsednica Skupštine najveće incidente i ekscese pravili su radikali, a neki od njih su sada u vladajućoj SNS? Šta biste im poručili?
Ne znam zašto je važno da nešto posebno poručujem bivšim radikalima, a sada naprednjacima. Jer se među naprednjacima danas nalaze i neki članovi drugih stranaka demokratske orijentacije. Eventualno da bi bilo korisno za sve, i za njih, i za parlament, ali i za čitavo društvo da se oslobode starih svetonazora koji povremeno izbijaju iz njih.
Kako ste doživeli Šešeljev povratak u skupštinske klupe?
Sudeći po prvim nastupima, a nadam se i budućim, Šešelj se definitivno promenio, što utiče na čitavu poslaničku grupu. Istina, svi smo se manje više promenili. Poslednji Šešeljev poslanički mandat datira još iz vremena prvog demokratskog saziva kojim sam i ja predsedavala. U to vreme opozicija nije izgubila samo izbore. Izgubila je sve svoje ratove koje je nastavila da vodi u skupštini ponašajući se kao „ranjena zver“. Nemoćni da utiču na suštinske promene, koristili su sve mehanizme opstrukcije. Bila je to rovovska borba sa jezivom retorikom uz svakodnevno verbalno, a neretko i fizičko nasilje. Danas, pristaju da učestvuju u radnim telima, kao i da imaju potpredsednika Skupštine, što nije bio slučaj 2001. Pričaju odmerenije, ne prave ekscese. Osim onog pokušaja da puste Jutjub snimak u poslednjim minutima zasedanja i povremenog dobacivanja, bili su korektni.
Da li se slažete sa onima koji misle da će ovaj saziv biti svojevrsni rijaliti i zašto?
Duboko je pogrešno svođenje i poređenje parlamenta sa rijalitijem. Od toga niko neće imati koristi, naprotiv čitavo društvo trpi štetu. Zašto se uvek pridaje najveći značaj najgorima, a marginalizuju oni koji ne pristaju na primitivne obrasce ponašanja? Jedan od mnogobrojnih paradoksa jeste i to da su oni jedina manjina koja dobija posebnu pažnju. Javnost i mediji poslanike spremne na gluposti moraju ignorisati, a ne „šerovati“.
Trebalo bi uzeti u obzir da su u ovom sazivu do sada najšire zastupljene sve političke opcije. O tome svedoči i najveći broj poslaničkih grupa. Od najtvrđih konzervativnih do liberalnih. Nerealno je očekivati da izgledamo kao engleski parlament jer su sve naše institucije u odnosu na njih u fazi „pelena“, ali isto tako moramo imati u vidu da čak i u najrazvijenijim demokratijama dolazi do ekscesa. Nažalost, nigde se više ne uživa u tome nego u Srbiji. I to se još dugo neće promeniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
