Nataša Mićić: Već spremni alibiji za dijalog koji nije ni počeo

Posle najave predsednika Republike da će otpočeti razgovore o jednom takvom važnom pitanju kao što je kriza na Kosovu, koja nas sve davi predugo, odmah se krenulo sa licitiranjem ko bi tu bio pozvan a ko ne, zašto su neki izdajnici opozicije ako pristanu da iznesu svoj predlog pred Vučićem i slične trivijalnosti. Ako se ozbiljno razmišlja o tom problemu i stvarno se planira učešće šire javnosti, onda je normalno da se u parlamentu vodi rasprava o tome. Parlament čine različite političke grupacije koje predstavljaju najšire moguće interese građana i to je mesto gde bi prvo predsednik Srbije trebalo da dođe i odatle započne javnu raspravu, kaže Nataša Mićić, predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije. Mićić, koja je i poslanica LDP, ovako je odgovorila na pitanje Danasa da li očekuje da se Aleksandar Vučić obrati Skupštini u sklopu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, kao što je to nekad činio Boris Tadić.

* Kada uporedite Tadićevu i Vučićevu politiku prema Kosovu, kakve sličnosti i razlike vidite?

– Vidim puno neodlučnosti i taktiziranja, a malo rezultata. Tadić se nije snašao u toj kosovskoj politici i uvek je sebe s jedne strane čuvao od nacionalista, kako im se ne bi zamerio, a s druge strane kao da je pokušao nešto da uradi a da pre toga nije spremio društvo za to. Vučić je nejasan kada priča o njegovom predlogu za rešenje pitanja Kosova, sa nemuštim objašnjenjem da će svoj predlog izneti na kraju dijaloga. Dva briselska sporazuma su pozitivan rezultat, ali niko više ne priča o njima. Dijalog u Briselu je delovao kao dobar put, a onda je odjednom sve stalo i izgubilo se u politikantskim nadmudrivanjima Beograda i Prištine.

* Šta je Vaš i stav LDP-a? Da li je Srbiji u interesu da prestane da se protivi da Kosovo dobije stolicu u UN? Da li Beograd treba nešto da dobije zauzvrat?

– Srbija bi trebalo da prestane da sapliće Kosovo u njegovim naporima da izgradi svoju poziciju u međunarodnim okvirima. To je danas vrhunski patriotizam. Mora se razumeti da u kosovskom društvu žive građani srpske nacionalnosti koji ne mogu doveka biti samo žrtve toga što neko u Beogradu čuva sopstvenu vlast preko njihovih leđa. To društvo mora da se razvija, da ekonomski napreduje, da čuva ljudska i manjinska prava svih koji žive na tom prostoru i Srbija ne bi trebalo tome da se protivi, već da bude saveznik u jednom takvom poslu. Beograd zauzvrat tom prilikom može dobiti kredibilitet koji smo decenijama gubili zato što smo se u međunarodnim okvirima pokazali kao nesolidan partner. Srbija nije spremna za priznanje Kosova i to nije odluka koju donosi neko autonomno od volje ljudi koji žive u Srbiji, to je jasno, ali nismo sigurno ništa uradili ako zbog svakog apliciranja Kosova za članstvo u nekoj međunarodnu instituciju izazivamo male krize koje onda spinovanjem dostignu dramatičnu završnicu, pa nam se sve to na kraju obije o glavu.

* Kako vidite ocenu Saše Jankovića da Vaša stranka – LDP – nije opoziciona već da radi za Vučića?

– Žao mi je što je Saša Janković svoj potencijal potrošio svađajući se sa svakim ko mu je na bilo koji način pomogao ili ponudio saradnju. On se očigledno ne snalazi u politici i u večitoj je paranoji koja mu otežava racionalno razmišljanje. U svemu vidi neku zaveru i svako onaj ko u trenutku nije odgovorio njegovim zamislima proglašava se za izdajnika ili saradnika vlasti. Nas je targetirao kao nekoga protiv koga se od starta bori, a usput je tu pridodao i Demokratsku stranku i još neke organizacije, dok se sa bliskim saradnicima rastao čim su ga upoznali malo bolje. To što on radi ni na koji način ne jača opoziciju niti slabi vlast. Naprotiv. Svaki njegov potez samo uverava i vlast i javnost da opozicija nije sposobna da se između sebe dogovori, što ostavlja krajnje loš utisak. On se svojim ponašanjem nametnuo kao neko ko tu opoziciju želi da predvodi, pa samim tim i ima najviše odgovornosti. A što se tiče toga da nismo dovoljna opozicija, ili kako on već to govori, čini mi se da on koji ima apsolutno istu politiku kao Vučić upravo služi da nam pokaže da je potpuno svejedno da li je na vlasti on ili Srpska napredna stranka. Mesecima svi čekaju da čuju njegov stav o Kosovu, o Bosni i Hercegovini, o ulasku Srbije u NATO, o odnosima sa Rusijom, o regionalnoj politici, o njegovim ekonomskim predlozima. Umesto toga, svakog dana slušamo njegovo etiketiranje drugih i kako mu niko nije po volji. Poprilično razočaravajuće.

* Imali ste brojne incidente sa radikalima dok ste bili predsednica parlamenta. Kako sada vidite Vojislava Šešelja i kako doživljavate rad sadašnje predsednice Skupštine Maje Gojković?

– Ne može se reći da u parlamentu vlada situacija koja je dostojna nečega što se tako zove. Tačno je da više nema fizičkih okršaja, toliko uvreda i sukoba, ali je isto tako činjenica da između vlasti i opozicije ne vlada partnerski odnos ni oko minimuma zajedničkih interesa koji su iznad partijske borbe. Vojislav Šešelj nije više toliko aktivan kao nekada u skupštinskim zasedanjima i ne verujem da sem onog incidenta sa Majklom Davenportom, može neko da se seti nečeg težeg što je uradio. Očigledno je da to nije onaj Šešelj koji je otišao u Hag, niti da više ima političke snage. Poražavajuće je kada vidim ponašanje pojedinaca iz vlasti ili opozicije koji nisu još evoluirali od tog radikalskog vremena, pa pokušavaju da glume nekakvu strast i energiju tokom rasprave, a tu je tako malo politike i suštine. Za rad parlamenta uvek je odgovorna vlast. Za bilo kakve probleme, nerazumevanja ili slično, prva adresa je vladajuća većina. I zato mi smeta kada se predsednica, ili oni koji je zamenjuju, nekada prebacuju nešto opoziciji dok se njihovi poslanici ne pridržavaju Poslovnika ili se ne ponašaju pristojno. Vlast bi trebalo više vremena da posveti Skupštini, jer to je suviše ozbiljno mesto da bi ga tretirali kao usputnu stanicu za donošenje zakona.