Navijam za dve stranke i obe su u bojkotu

Krenimo od izbornog bloka. Prva i najveća groznica nas hvata kako će vlast da prođe. Tu vlada velika strepnja onih 700.000 članova SNS, a i mnogo šire. I oni se bogami tresu od neizvesnosti. Predsednik Vučić je rekao da ako SNS dobije na ovim izborima manje od 48,6 posto, smatraće to svojim neuspehom, gotovo porazom. Šta će biti ako dobije 48,2 posto?

Da li će prihvatiti taj rezultat, ili će se izbori ponoviti zbog umešanosti Đilasa i Šolaka. Šalu na stranu, Predsednik će sigurno biti samo duboko razočaran zbog nezahvalnosti svog naroda koji je zaboravio koliko je kamena temaljaca postavio, koliko kilometara puteva je izgradio i on lično svojom rukom nacrtao, a i ono najvažnije, da plate i penzije u istoriji nikad nisu bile veće.

Oni manje gabaritni izboraši su zapravo na najvećim mukama zbog prelaska cenzusa, iako na ovim izborima imamo malecki cenzus svega od tri posto. I to zahvaljujući Predsedniku koji nije hteo da ostane sam sa Dačićem i Palmom u Skupštini, pa da ispadne nekakav srpski Lukašenko.

Ipak i taj smanjeni cenzus je za mnoge izboraše visok i stvara neizvesnost i diže temperaturu. A i zato što su na brzinu nastale nove instant formacije kako bi se Skupština kompletirala svim političkim opcijama, da nijedna ne zafali i naš parlament izgleda cakum-pakum sasvim normalno.

Do te faličnosti je došlo zbog bojkotaša, ali je taj problem rešen zahvaljujući predsednikovoj službi i njemu lično. Marketinška služba je sastavila građansko-demokratsku-proevropsku opciju spajajući u jednu kolonu slične stranke i tako je dobijena jedinstvena lista pod nazivom Ujedinjena demokratska Srbija. Nije to sredila samo vlast, radili su na tome i neki ambiciozni političari koji su želeli da uđu u Skupštinu u kojoj su već u njoj bili.

Ova lista nije pokrila sve aktere, daleko od toga, neki će ići samostalno pa šta im bog da, a neki su na ovoj listi mogli da se nađu, Ili će se praviti još jedna „proevropska kolona“. Nigde ne vidim one mlade iz 1 od 5 miliona, Valentinu i drugarice, koje su imale velike ambicije da bojkot unesu u parlament. Nema za sada ni LDP-a, te evropske perjanice, gotovo bez konkurencije, a neki njihovi su već na onoj ujedinjenoj grupi. Šta se desilo se nekim „super građanistima“, ima još puno vremena da se vidi. Kao što tek treba da se vidi ekstremna desnica koju će predvoditi SRS i Šešelj, kako bi se u Vučić raskomotio u centru.

Stigli smo i do opozicione bojkot groznice. U tom taboru, vlada velika ustreptalost da li će se i koliko smanjiti izlaznost građana u odnosu na prethodne godine.

Ali, koliko vidimo nije u pitanju samo nekakva brojka, nego se radi o okupljanju građana koji smatraju da nedemokratski izbori ne mogu dati legitimnu vlast. Oni se posle izbora neće razići, nego će nastaviti borbu za demokratske izbore koje je Vučić ukinuo. Bojkotaši očekuju pravu pravcatu bojkotašku groznicu, čemu će i birkanje između pojedinih bojkotaša doprineti prikrivenom navijaštvu. I ja imam sopstvenu bojkot groznicu.

Navijam za dve stranke koje su obe u bojkotu, a to su NE DAVIMO (Beograd) i DS. U prvoj sam član, a drugoj sam član u Demokratsko-građanskom klubu. Pošto mnogi imaju svoje bojkotaške ljubimce, zanimljivo je da i tu raste navijačka groznica. Jeste to paradoks, ali kod nas i sitne i krupne stvari paradoksalne. Jedni se nerviraju ako su njihovi omiljeni bojkotaši slabije čuju od nekih koji nisu njihov bojkotaški izbor.

Sve u svemu, tek ćemo videti koliko će se zaoriti bojkotoška pesma. Kome se ona ne sviđa još uvek ima i rezervna bojkotaška pozicija. NJu je u Utisku nedelje izrekao Goran Marković. On se rešio za svoj individualni bojkot, sam je svoj bojkotaški šef, kako reče – dok traje ova okupacija.

Ima još jedna mala ali strašno važna izborna groznica koja će po meni biti najgrozničavija. Imamo dva slobodna grada Šabac i Paraćin koji će nam živce od groznice pokidati. Opozicija drži vlast u njima, ona raspisuje i vodi lokalne izbore (republički i lokalni su dva izborna procesa i po pravilu su odvojena) i sada je biti ili nebiti, odbraniti grad ili će ih dobiti „okupatori“, kako kaže Goran Marković.

Mnogi su podržali demokratske lokalne vlasti u ovim gradovima održe izbore i pobede, svesni da je najvažnije da građani u te dve opštine daju sve od sebe da odbrane svoje gradove. Tu će biti super grozničavo. Izbori u ta da grada će zapravo simbolisati Danasov dodatak pod nazivom Izborna groznica.

Autorka je politička aktivistkinja