Foto: Miloš ĐošićPravni tim Ne davimo Beograd saopštio je danas da je razotkrio na koji način su bili organizovani fantomski „kol-centri“ odnosno neželjeni telefonski pozivi koje su građani dobijali od SNS u toku kampanje za izbore 21. juna 2020, kada su pozivani da glasaju za Aleksandra Vučića.
Prema navodima NDB, firma preko koje je ova operacija išla je „PhotoNet Doo“, sa sedištem u Agostina Neta 42a, registrovana je kao „Društvo za proizvodnju, trgovinu i digitalno kolor štampanje“, dok su pozivi organizovani sa privremene adrese u Bulevaru Zorana Đinđića 2a.
Kako je saopštio NDB, brojevi preko kojih su stizali pozivi bili su namenski registrovani na mikro preduzeće – fotokopirnicu „PhotoNet Doo“, koja je pokrenula „kol-servis“ mesec dana pre izbora, a zahtev za demontažu broja podnet je dva dana po završetku izbora 23. juna 2020.
Uslugu koja za biznis korisnike omogućava manipulaciju sa velikom količinom telefonskih brojeva, ova mikro firma je platila malo više od 2.000.000 dinara.
Prema rečima Raše Nedeljkov, programskog direktora Crte, u konkretnom slučaju, ne bi bilo sporno da SNS poziva građane koji su dali saglasnost da ih stranka kontaktira, uz uslov da su podatke građana pribavili na zakonom predviđen način i da je firma „PhotoNet Doo“ angažovana za posao pozivanja plaćena iz budžeta stranke.
– Međutim, problem postoji ukoliko SNS nezakonito poseduje podatke građana i ukoliko se pozivaju uprkos izostanku njihove saglasnosti. Neželjeni stranački pozivi predstavljaju uznemiravanje građana i nedozvoljeno korišćenje ličnih podataka građana. Budući da su građani ti koji trpe posledice ovakvog ponašanja stranaka, oni su suštinski i formalno pravno najpozvaniji da pokreću postupke u ovakvim slučajevima. Kod pojave uznemiravanja, bitno je da građani beleže sve detalje o učestalim pozivima i onda mogu da podnesu krivičnu prijavu policiji ili tužilaštvu protiv N. N. lica zbog krivičnog dela progranjanja (čl.138a Krivičnog zakonika) – ističe Raša Nedeljkov.
Ukoliko građani, napominje on, nisu dali svoje podatke stranci, oni su u mogućnosti da prijave zloupotrebu ličnih podataka i da traže brisanje svojih podataka direktno od same stranke ili koristeći onlajn alat koji je Crta napravila (odjava.gradjaninastrazi.rs).
– Ukoliko stranka nastavi da ih zove, građani se moraju obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji će pokrenuti postupak.
Dodatno, veoma je važno da institucije pred kojima su već pokrenuti postupci odgovorno i shodno zakonu prikupe i razmotre sve činjenice i utvrde da li je došlo do nezakonitih radnji i kršenja prava građana kako bi se zaštitili građani, a izborni proces vratio u granice zakonitosti – zaključuje Nedeljkov.
– Pogažene su odredbe Ustava da politička stranka ne može potčiniti vlast, kao i odredbe koje garantuju zaštitu privatnih podataka. Ustavno sudstvo i pravosuđe nisu u stanju da zaštite ustavni poredak i poput noja zabijaju glavu u pesak na brojna kršenja prava građana, komentariše za Danas Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Prema njegovom rečima, u Srbiji važi princip – država to je stranka, a stranka to je jedan čovek. NDB je pokrenuo postupak protiv SNS, a nakon ćutanja SNS na njihove zahteve, obratili su se, kako napominju, Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, čiji odgovor očekuju u narednom periodu.
„Možemo li da računamo na Vaš glas“?
Podsetimo, naš list je 18. juna 2020, nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora, objavio tekst o tome kako u iznajmljenoj sali za venčanja beogradskog tržnog centra Stadion, koja je adaptirana u kol-centar, SNS aktivisti svakog dana, pritajeno, u dve smene, pozivaju više hiljada građana sa pitanjem: „Možemo li da računamo na Vaš glas?“. U samo jednoj od dve sale iznajmljenih za potrebe SNS ovog TC, bilo je čak 780 mesta opremljenih za kol-operatere. Kako je Danas pisao prema svedočenju očevidaca, odnosno „zaposlenih“ na ovakvom „radnom mestu“, tempo rada, kao i selekciju ljudi koji se pozivaju diktira kompjuterski program koji pokazuje osnovne lične informacije osobe koju kol-operater poziva. To su ime i prezime, zatim broj fiksnog i/ili mobilnog telefona i tačna ili približna adresa stanovanja (ide od opštine do ulice i broja). Kršeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, SNS aktivisti svesno su obmanjivali građane govoreći im da su brojevi telefona automatski kompjuterski generisani, kao i da im je nepoznat identitet ljudi koje pozivaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
