„Ne bi ali morala je“: Koje odluke je Srbija podržala vezane za rat u Ukrajini i kako je to objasnila javnosti?

Dok u izjavama za medije Vučić u fokus svojih diplomatskih aktivnosti u Njujorku (New York) stavlja Kosovo, svetski lideri i čelnici UN najavljuju da će jedna od glavnih tema izvesno biti rat u Ukrajini.

Dan uoči Vučićevog govora pred Ujedinjenim nacijama poruku Srbiji poslao je predsednik Rusije Vladimir Putin rekavši da njegova država “ceni želju srpskih prijatelja da vode uravnotežen, nezavisan kurs na međunarodnoj sceni”.

Poruku je imao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko koji je izjavio je da će njegova zemlja u Savetu bezbednosti UN, podržati ono što odgovara Srbiji.

„Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, Rusija će podržati svako uravnoteženo, pravedno i održivo rešenje koje će odgovarati zakonitim interesima Srbije i srpskog naroda“, rekao je on za dnevnik Večernje novosti 19. septembra.

Srbija, koja neguje dobre odnose sa Rusijom i odbija da uvede sankcije toj državi, ipak je u UN do sada zauzimala stav većine koja osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu.

U petak 16. septembra glasala je za predlog da se predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, omogući virtuelno obraćanje, odnosno da se Generalnoj skupštini obrati putem unapred snimljene poruke.

Od ukupno 193 država članica, 101 je bila za ovaj predlog, 7 je glasalo protiv a uzdržanih je bilo 19. Uz Rusiju, protiv obraćanja Zelenskog, bile su Belorusija, Kuba, Eritrea, Nikaragva, Severna Koreja i Sirija.

Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu, kršeći teritorijalni integritet i suverenitet zemlje i Povelju Ujedinjenih nacija, upozoravaju u UN. Dodaju da se Evropa od tada suočila sa najbržim prisilnim kretanjima stanovništva od Drugog svetskog rata. Skoro trećina ukrajinskog stanovništva, oko 14 miliona ljudi, bilo primorano da napusti svoje domove.

Prema podacima UN objavljenim 19. septembra od početka rata bilo je 14.532 civilnih žrtava u Ukrajini – 5.916 ubijenih i 8.616 povređenih, uz napomenu da je reč o zvanično potvrđenim brojkama koje su verovatno veće, piše RSE.

Generalna skupština UN, zbog svega što se u Ukrajini događa, odlučila je da napravi pomenuti izuzetak i omogući predsedniku Zelenskom da se virtuelno obrati, budući da nije u mogućnosti da napusti svoju državu.

Od početka rata u Ukrajini, UN su više puta usvajale rezolucije i odluke kojima se osuđuje ruska agresija.

Koje odluke je Srbija podržala?

Generalna skupština UN je nedelju dana nakon početka rata u Ukrajini, 2. marta, usvojila rezoluciju kojom se izražava najdublje žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu i od Rusije zahteva da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv te suverene države.

Rezoluciju je podržala 141 država članica, pet je bilo protiv a 35 uzdržano. Srbija se pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Kako je to obrazložila domaćoj javnosti?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana nakon glasanja u UN podvukao da se u tekstu rezolucije ne pominju bilo kakve sankcije. Vanrednu konferenciju za novinare predsednik Srbije započeo je konstatacijom da mu je bilo teško da sistematizuje to što želi da saopšti građanima Srbije.

„Kriza sa ratom u Ukrajini je nešto što se dramatično odražava na Srbiju. To nije pitanje naše principijelnosti, to nije pitanje ispravnosti našeg stava, to je pitanje gotovo neverovatnih okolnosti koje su nas dovele u veoma, veoma, tešku situaciju“, rekao je Vučić.

„Mi smo“, dodao je, „izneli svoje objašnjenje, govoreći da to nije prvi rat i prvi sukob i prvi napad na teritoriji savremene Evrope“.

„U tekstu se ne spominju bilo kakve sankcije ali svakako sa naše strane je veoma važno da osudimo rušenje, teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje članice“, naveo je Vučić i dodao da manje nego ikada postoji razumevanje za poziciju Srbije bilo gde u svetu.
Nova poruka UN i novo ‘za’ Srbije

Generalna skupština UN usvojila je 24. marta novu neobavezujuću rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini.

Ukupno 140 država, uključujući i Srbiju, glasalo je za, dok je 38 bilo uzdržano. Pet država bilo je protiv. Uz Rusiju još i Sirija, Severna Koreja, Eritreja i Belorusija.

U rezoluciji se Rusija optužuje za humanitarnu krizu u Ukrajini i poziva da odmah uvede prekid vatre kako bi se zaštitili civilii i njihovi domovi, škole i bolnice.

Uoči izglasavanja ove rezolucije u UN Aleksandar Vučić govorio je o geopolitičkom položaju Srbije nakon rata u Ukrajini.

Upitan postoje li pritisci da se uvedu sankcije Rusiji, Vučić je u intervjuu za TV Prva, 18. marta rekao da je Srbija u veoma teškoj poziciji te da više nije reč samo o politici već i o ekonomiji.

Dodao je da je Rusija u poslednjih deset godina uvek bila na strani Srbije, a uvođenjem sankcija, Srbija bi došla u situaciju da izgubi jedinog saveznika u Savetu bezbednosti UN, uz Kinu, koja nikad nije bila protiv Srbije.

Bila je i za izbacivanje Rusije iz UNHCR

Mesec i po dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, 7. aprila, UN su odlučile da isključe Rusiju iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC) zbog izveštaja o zločinima koje je počinila u Ukrajini.

Srbija se našla među 93 države koje su ovakvu odluku podržale. Protiv nje bile su 24 države članice a uzdržano je ostalo njih 58.

Ovakva odluka UN došla je nakon što su otkriveni zastrašujući zločini nad ukrajinskim civilima u Buči. Iz ovog grada u kijevskoj oblasti svet su obišle fotografije ubijenih civila koji leže na ulicama vezanih ruku. Nastale su kako se navodi nakon povlačenja ruske vojske iz Buče.

‘Ne bi ali morala je’

Srbija nije nameravala da glasa za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, ali je zbog pritisaka odlučeno da to ipak učini, izjavio je na dan glasanja predsednik Srbije.

„Naša je odluka bila da budemo uzdržani, a onda dobijete bezbroj teških pritisaka koji nemaju veze sa ličnim. Niko nije meni došao i rekao, ili me ucenio. Ali, oni ucenjuju zemlju. Oni vam kažu da li vi znate da se danas ili sutra odlučuje o tome hoćemo li biti izuzeti iz paketa sankcija [Evropske unije] za naftu“, izjavio je Vučić u intervjuu za Radio televiziju Srbije (RTS), 7. aprila.

Kako je reagovala Rusija?

Poslednju odluku Srbije da u UN podrži predlog da se Volodimiru Zelenskom omogući obraćanje emitovanjem video snimka, Rusija nije konkretno komentarisala. Ali, poruku je poslala i to iz Kremlja.

„Rusiju i Srbiju povezuju strateški partnerski odnosi zasnovani na tradicijama prijateljstva, kulturne, duhovne i istorijske bliskosti naših bratskih naroda“, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin iz Moskve, 20. septembra dan uoči Vučićevog govora u UN.

„Sa predsednikom Vučićem redovno razgovaram o ključnim pitanjima daljeg razvoja saradnje“, rekao je Putin u Kremlju na ceremoniji uručivanja akreditivnih pisama novim ambasadorima među kojima i Momčilu Babiću novom srpskom ambasadoru.

„Cenimo želju naših srpskih prijatelja da vode uravnotežen, nezavisan kurs na međunarodnoj sceni i nastavićemo da radimo zajedno na produbljivanju političkog dijaloga i proširenju saradnje“, poručio je Putin.

Nije izostala ni poruka koju Moskva redovno šalje Srbiji kada je reč o Kosovu a to je da će Rusija „u okviru međunarodnog prava, oslanjajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nastaviti svojim srpskim prijateljima da pruža podršku u očuvanju interesa Srbije i zaštiti državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

Slično je 19. septembra poručio i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

„Rusija se dosledno zalaže za rešavanje kosovskog pitanja međunarodno-pravnim putem u dijalogu Beograda i Prištine i uvek će u Savetu bezbednosti UN podržati ono što odgovara Beogradu“, rekao je Harčenko za “Novosti“.

Kakav je stav građana Srbije?

Istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Institut za evropske poslove (IEA) nakon početka rata u Ukrajini, pokazalo je da oko 42 odsto anketiranih smatra da ne postoji opravdanje za agresiju Rusije u Ukrajini. Ipak značajan procenat je opravdava – 35 odsto, dok blizu 23 nema stav.

Takođe, ubedljiva većina građana koji su učestvovali u pomenutom istraživanju smatra da je Rusija prijatelj Srbije – 76 procenata.