Ne bismo mogli u EEA čak i kad bi hteli 1Foto: EPA-EFE/ HOLLIE ADAMS

Učlanjenje zemalja Balkana u Evropsku uniju u narednih deset godina je nerealno, ali nije realna ni ideja pridruživanja EU po norveškom modelu, smatraju sagovornici Danasa.

Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, podseća da Norveška nije članica Evropske unije, ali je udružena sa njom kroz članstvo u Evropskoj ekonomskoj oblasti.

„Norveška je bila jedan od osnivača EFTA koja je bila alternativa za Evropsku ekonomsku zajednicu koja je prethodila EU. Norveška je razmatrala članstvo i u EEZ i u EU, ali je odlučila da odbije članstvo nakon referenduma 1972. i 1994. EEA sporazum garantuje Norveškoj pristup jedinstvenom tržištu EU i ovaj aranžman olakšava slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi. Slobodno kretanje robe znači oslobađanje od carinskih taksi, gde je međutim hrana i piće isključeno, jer ih subvencioniše EU. Ribolov i poljoprivreda godišnje naplaćuju više od 100 miliona evra carina zbog carinskih naknada. Pridruživanje Norveške EU kao punopravna članica eliminisalo bi ove naknade i dovelo do nižih cena hrane u Norveškoj. Ovome se protive poljoprivrednici i ribarstvo, jer bi to stvorilo dodatnu konkurenciju za domaće proizvođače. Slobodno kretanje ljudi znači slobodu kretanja radnika između Norveške i EU, a Norveška je deo šengenskog prostora“, objašnjava Kovač.

Na pitanje koliko je realno da se taj norveški model primeni i na Srbiju ona odgovara da je to političko pitanje koje se nije otvaralo ranije i o kojem se još nije raspravljalo.

„Nesporna činjenica je da države Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija nisu bogate kao Norveška, dakle nemaju njen standard. Naime, u slučaju norveškog modela bi zasigurno izgubili pravo na pretpristupne fondove EU, što bi u ekonomskom pogledu predstavljalo veliki problem“, ističe Kovač.

Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze, napominje da je reč o pridruživanju EU u dva koraka, najpre u EEA, a potom i u samu EU.

Ona smatra da je ta ideja aktuelizovana, jer postoji zastoj u proširenju i sve je manje verovatno da će ga biti u narednih 10 godina.

„Zato se govori o alternativnim modelima. U suštini, to bi bila ekonomska integracija, bez političke komponente. Na Zapadnom Balkanu se ovakva ponuda doživljava kao odbijanje EU da primi nove članice i nije do sada ozbiljnije razmatrana“, smatra Grubješić.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kategoričan je da taj model nije primenjiv na Srbiju i da je nemoguće da se Srbija priključi EU po modelu Norveške.

Beširi smatra da prvo to ne bi bilo priključenje EU, jer Norveška nije članica EU uprkos činjenice da najbrže usvaja i primenjuje evropsko zakonodavstvo.

„Drugo, tri članice EEA, Norveška, Island i Linhenštajn, nisu u EU, ali su značajno bogatije zemlje od Srbije, stanje ljudskih prava, vladavine zakona, demokratije i stabilnost političkih institucija daleko prevazilaze minimalne zahteve za članstvo u EU… Srbija sa druge strane, ne ispunjava ni minimalne zahteve za članstvo u EU pa ne bi mogla da postane ni članica EEA čak i kad bi htela. Kad bi se samo fokusirali na ekonomske parametre, Srbija ima veliku inflaciju, nizak industrijski razvoj, veoma nizak standard, sveprisutnu korupciju, ekonomske kartele, velike i netransparentne subvencije države, ekonomiju koja ne funkcioniše po principima slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala i kao takva ne može postati deo najrazvijenijeg ekonomskog kluba na svetu“, objašnjava Beširi.

Sagovornik Danasa smatra i da bi „ozbiljna vlast, umesto što pokušava da nađe zamenu za sprovođenje reformi ka članstvu u EU, trebalo da se fokusira na promene koje traže građani Srbije“.

Brnabić očekuje ubrzanje

Premijerka Ana Brnabić razgovarala je juče sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije EU i potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade. Izrazila je očekivanje da će reforme koje se sprovode biti prepoznate i adekvatno vrednovane, te da će 2021. doći do ubrzanja pristupnih pregovora, saopšteno je iz Vlade.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari