Ne davimo Beograd, Ne damo Srbiju, a šta je sa Kosovom: Radomir Lazović za Danas o novom imenu ovog pokreta

Kako dodaje, nakon osam godina, vreme je da na talasu uspeha u Beogradu, gde je NDB osvojio 100 hiljada glasova građana i time postala najveća opoziciona odbornička grupa u gradskoj skupštini, proširi svoj rad i formalno na celu državu.

– Pokret će zadržati svoj direktni pristup iznošenju rešenja za najvažnija životna pitanja građana, posebno u oblastima zaštite životne sredine, održivog razvoja, smanjenja ekonomskih nejednakosti, socijalne pravde, obrazovanja i svih onih tema po kojima smo bili poznati i do sada, a glavne promene tiču se širenja na sve gradove u Srbiji i formalne unutrašnje organizacije, odnosno prerastanja u partiju – kaže Lazović.

Kako promena imena političke organizacije utiče na rejting?

Što se rejtinga tiče, napominje Lazović, „videli smo više različitih istraživanja koja govore o tome da je naš rejting bolji nego što je bio rezultat na izborma“.

– Jako nam je drago zbog toga pošto uglavnom nakon izbora dođe do zasićenja kod građana. U svakom slučaju, u ovom trenutku se ne osvrćemo toliko na pitanje rejtinga jer je promena imena samo početak rada na širenju organizacije – smatra on.

Zašto – Ne damo Srbiju?

Na pitanje zbog čega je prva kampanja ove političke organizacije nazvana Ne damo Srbiju, u sred najakutuelnije teme koja se može svesti na parolu – Ne damo Kosovo, sagovornik Danasa kaže da je novo ime pokreta, odnosno partije koju stvaraju, Zeleno-levi front, a prva kampanja biće vođena pod sloganom Ne damo Srbiju, kojim žele da poruče da će se boriti za svaki grad i selo u Srbiji „kako bi se u njima živelo dobro, zdravo i solidarno“.

– Ali, želimo i da napravimo poveznicu sa prethodnim radom pokreta Ne davimo Beograd i istaknemo značajno aktivističko iskustvo i rad na odbrani javnih i prirodnih dobara po kojima smo postali poznat. Ovim sloganom želimo da poručimo da ćemo se boriti da ljudi u celoj Srbiji ljudi budu dobro plaćeni za svoj rad, a ne kao sada kada velika većina radi za minimalac, preko pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a skoro dva miliona na granici – kaže Lazović.

Borićemo se za stvarnu decentralizacijum, napominje.

– Nedavno smo u Skupštini upravo govorili o tome da je neprihvatljivo da vozači hitne pomoći i saniteta imaju manju platu u gradovima širom Srbije, od njihovih kolega iz Beograda. Borićemo se da u celoj Srbiji zakoni jednako važe za sve građane, a ne da nam životi zavise od naprednjačkih lokalnih šerifa ili njihovih moćnika. Takođe, Ne damo Srbiju je parola pod kojom poručujemo da Srbija mora biti država u kojoj će se prvo voditi računa o interesima ljudi koji u njoj žive, a ne samo investitora bliskih SNS-u koji žele da zarade na našim prirodnim bogatstvima, dok nama ostavljaju da se bavimo posledicama i oboljenjima – ističe sagovornik Danasa.

Ovo je primer i sa najavljenim projektima Rio Tinta, dodaje, protiv koga smo ustajali, ili sa Linglongom ili sa drugim već postojećim zagađivačima u mnogim gradovima.

Pod izgovorom patriotizma slave se ratni zločinci, prebijaju LGBTI osobe, mrze komšije i preziru drugačiji

– Pod parolom Ne damo Srbiju poručujemo da ćemo se boriti za građanska prava, toleranciju i ljudska prava koja su ustavom garantovana svim građanima, ali se pod izgovorom patriotizma slave ratni zločinci, prebijaju LGBTI osobe, mrze komšije i preziru drugačiji. Podsetiću da smo u Narodnoj skupštini za jako kratko vreme koliko u njoj postoji naš poslanički klub već organizovali istorijski događaj, prvi ikada, posvećen pravima LGBTI osoba – ističe Radomir Lazović.

„Borićemo se da naša slavna antifašistička istorija dobije važno mesto u našem društvu“

Takođe, kaže Lazović, Ne damo Srbiju znači i da nećemo dozvoliti prekrajanje istorije, „već ćemo se boriti da naša slavna antifašistička istorija dobije važno mesto u našem društvu i zato smo i predložili formiranje parlamentarne komisije za utvrđivanje stanja antifašističkog nasleđa, a i sami obeležavamo svake godine godišnjicu smrti glumca Dragana Maksimovića koga su ubili neofašisti, zatim godišnjicu smrti Srđana Aleksića i druge važne datume za koje smatramo da moraju biti upamćeni kako se takvi tragični događaji nikada više ne bi dogodili“.

„Što se Kosova tiče, zalagaćemo se za stvarno pomirenje, poštovanje i uvažavanje među narodima koje ne može doći samo kao posledica ispunjavanja zahteva međunarodne zajednice, već mora da prati i širi društveni dijalog. Međunarodne garancije imaju svoju veliku važnost u postkonfliktnim regionima, ali bez iskrene želje za saradnjom i pomirenjem, ostaćemo zauvek osuđeni na konflikte i mržnju koju će ljudi poput Aleksandra Vučića koristiti kad im zatreba“, napominje on.

Ulazak u EU, zaključuje, bi za ovaj region mogao da ima veliki pozitivni efekat i mi našu budućnost vidimo u porodici evropskih naroda, dodaje Lazović.