Predsednik opštine u severnom delu Kosovske Mitrovice Krstimir Pantić kaže za Danas da referendum u četiri srpske opštine na severu KiM, zakazan za 14-15. februar, „nije raspisan da bi se kosovski Srbi inatili s Vladom i predsednikom Srbije, nego da bi se smanjio pritisak koji na njih vrše kosovski Albanci i deo međunarodne zajednice“.
Šta će se dogoditi ako Beograd ne prizna rezultate referenduma?
– Nikada nismo ni tražili da zvanični Beograd prizna rezultate, jer je samo po sebi logično da i vlada i predsednik to podrže, zato što je KiM po našem Ustavu i Rezoluciji SB UN neotuđivi deo Srbije. Očekivali smo da će naša vlada imati razumevanja za referendum, čiji je cilj da spreči kosovske Albance da na severu KiM instaliraju svoje institucije i na taj način uspostave, kako to oni kažu, „novo realno, činjenično stanje“. Oni sada nemaju jasno definisane granice, ne kontrolišu sever Pokrajine, gde imaju svoje institucije i pravosudni sistem.
Da li naprednjaci i DSS, kako tvrdi vlast u Beogradu, referendumom započinju predizbornu kampanju za majske izbore?
– To je apsolutna neistina. Odluka o raspisivanju referenduma doneta je početkom decembra 2011. na sastanku šefova odborničkih grupa, kojem je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović. On je svedok da tada nismo znali da će u februaru Savet ministara EU odlučivati da li će Srbiji biti dodeljen status kandidata, niti da ovaj referendum ima ikakve veze s predstojećim izborima u Republici Srbiji.
Srbi na severu KiM se od 1999. ne slažu s Prištinom i međunarodnom zajednicom. Koliko sada otvaranjem i „trećeg fronta“ s Beogradom ugrožavaju svoju bezbednost i opstanak?
– Činjenica je da Srbi na severu Pokrajine od 1999. nikad nisu imali dobre odnose s međunarodnom zajednicom. Jedini razlog bio je to što je međunarodna zajednica pokušavala, a i danas to radi žestoko, da natera Srbe da prihvate takozvanu kosovsku nezavisnost i albanske institucije. Nažalost, u poslednje vreme česti su nesporazumi i s našom vladom u Beogradu. Međutim, ovo nije prvi put da se Srbi sa KiM ne slažu u potpunosti s Vladom Srbije. Jedan deo političkih lidera sa severa bio je 2001. protiv odluke državnog vrha da kosovski Srbi izađu na kosovske izbore, koje je tada organizovao Unmik. Prošle godine bili smo protiv kosovskog popisa stanovništva na severu Pokrajine, iako je o njegovom sprovođenju premijer Srbije Mirko Cvetković potpisao sporazum i dogovorio se s predsednikom Evropske komisije Barozom. Tada nije bilo nikakvih posledica po odnose Srba sa KiM i Vlade Srbije.
Kako komentarišete upozorenja da bi ocena stanja na severu KiM koju je generalni sekretar UN izneo u poslednjem izveštaju mogla da bude uvod u intervenciju Kfora?
– Činjenica je da na severu Pokrajine ima tenzija. Ali, one su posledica jednostranih i nasilnih akcija kosovskih Albanaca i njihovih institucija. Odgovornost za sukobe na severu snose isključivo kosovski Albanci, Kfor, Euleks i one države koje podržavaju takozvanu kosovsku nezavisnost. Srbi ni na koji način nisu doprineli porastu napetosti, koje postoje od jula 2011, niti će uticati da se one povećaju. Želimo da se svi sukobi i problemi reše mirnim putem, dogovorima, ali nikada nećemo pristati da nam se rešenja nameću silom – upotrebom Kfora ili bilo kojih drugih snaga bezbednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
