Prebijanje studenata bio je takav događaj da nismo mogli da ćutimo o tome.
Nije bitno da li su u pitanju naši ili studenti drugih fakulteta ili bilo koji građanin ovog društva. Prosto, na reagovanje nas je naterala svest o tome da je situacija veoma ozbiljna i da ne možemo da tako olako pređemo preko premlaćivanja mladih ljudi. To bi bio samo uvod u ono što može dalje da sledi, kaže u razgovoru za Danas docentkinja dr Bojana Bodroža, profesorka socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objašnjavajući zašto je jedan od potpisnika peticije povodom prebijanja trojice studenata Novosadskog univerziteta.
– Ne možemo da čekamo da reagujemo onda kada smo mi lično ugroženi, moramo da zaštitimo svakog člana ovog društva, naročito ako postoje indicije da nije u pitanju neka lična razmirica. Nijedno fizičko nasilje nije opravdano, ali ako postoje indicije da je to motivisano time što je neko politički neistomišljenik ili je angažovan u društvu, to je vrlo alarmantno – ističe naša sagovornica.
Šest meseci posle prebijanja Borka Stefanovića sada ponovo imamo krvave glave. Pitamo dr Bodrožu kako gleda na proteste i njihove rezultate.
– Mislim da su protesti odigrali veoma važnu ulogu u društvu. Oni nisu doveli do toga da se odgovori na zahteve građana, koji su se menjali, bili nerealni u početku, pa postali realističniji. Oni su odigrali užasno važnu funkciju, a to je da se ljudi probude i da shvate da nisu sami, da nas zaista ima mnogo koji smo nezadovoljni i spremni da izađemo na ulicu i da to kažemo. To je najvažnija funkcija protesta. Sama ideja – svi smo nezadovoljni i kukamo u privatnim razgovorima i na društvenim mrežama na situaciju i zgrožavamo se na pojedinačnim događajima, taj osećaj zajedništva i saznanje da nas je zapravo užasno mnogo, preko sto gradova u Srbiji je protestovalo. Mislim da takva situacija nije postojala ni 90-ih. Nezadovoljstvo je masovno i važno je da ljudi znaju da nas ima jako puno, da u svom nezadovoljstvu nisu sami i da nas ima koji ćemo stati i zalagati se za nešto drugačije – kaže mlada profesorka.
Ona misli da je već trebalo prestati sa protestima svake nedelje.
– Mislim da je s protestima trebalo stati posle velikog skupa 13. aprila. Tada su postavljeni neki zahtevi na koje je odgovoreno ili nije. Protesti su imali važnu ulogu da se ljudi osveste da nas ima puno, ali hajde da vidimo šta je naredna faza, šta možemo da uradimo. Mislim da se stvara loš imidž protesta kada se vidi da to sada postaje šačica ljudi. To onda daje priliku vlastima da ismeju sve ono što je postignuto u prethodnih pola godina, a što nije mala stvar. Mislim da sada okupljanje iz nedelje u nedelju više nije toliko smisleno, ali da treba da se okupimo kad god postoji povod za reagovanje kao što je ovo premlaćivanje mladih momaka. Dakle, da budemo spremni da izađemo u velikom broju svaki put kada postoji jako važan razlog za to, a između toga da možda smišljamo neke druge akcije, da reagujemo na drugi način da se borimo protiv nekih stvari koje su sistemske, a ne samo sporadični incidenti koji nas alarmiraju da se okupimo i protestujemo – smatra dr Bodroža.
Pismo, peticiju podrške studentima potpisuju profesori NU i drugi zaposleni, ali i građani. Naša sagovornica smatra da nije važno da posebno odvajamo profesore već da je važno samo da postoji glas da neko jeste spreman da podrži te mlade momke i generalno da kaže: ovo ne može da prođe.
– Meni je drago da se moj Filozofski fakultet javno oglasio i osudio nasilje i mislim da je važno da svi to uradimo. To nema veze sa političkim opredeljenjem, osim u onom kontekstu u kom je to politički motivisano, naravno. Prosto, ne možemo da zažmurimo na nasilje ni kao institucije ni kao pojedinci. Zašto se institucije NU, ali i grada i republike nisu oglasile, to je pitanje za njih – primećuje dr Bodroža.
Na pitanje ko je odgovoran za atmosferu straha i nasilja koja vlada u društvu već duže vreme, ona nedvosmisleno odgovara:
– Mislim da je odgovor potpuno jasan – vladajuće stranke koje svakodnevno stvaraju atmosferu linča preko medija u njihovim rukama, gde se legitimizuje nasilje, opravdava se kada je ono u funkciji represije nad političkim neistomišljenicima…
Građani protiv nasilja protestuju na miran način, ali i dalje je aktuelno pitanje kako se suprotstaviti tom zlu.
– Za početak mislim da je neophodno da se promeni vlast, jer ova vlast nema nameru da menja bilo šta vezano za način na koji oni shvataju svoje vladanje. Mislim da se do promene vlasti situacija neće promeniti drastično. Mi možemo samo našim javnim istupanjem, javnim izražavanjem mišljenja, okupljanjem, solidarisanjem da probamo da kontrolišemo te situacije u smislu da pokažemo da na to ne pristajemo. Vlast se održava uz podršku stranih sila i institucija i da je samo do njih oni bi radili i gore stvari, ali znaju da baš ne smeju – smatra naša sagovornica.
Običan čovek ne nasrće na drugog
„Kad vas neko napadne, morate da se branite, ako se borite za svoj život. To je potpuno prirodna stvar, to i zakon prepoznaje, samoodbrana je opravdani vid agresije ako time čuvate sebe. Dakle, moramo biti svesni koliko smo ugroženi i da onda preduzmemo nešto da se sačuvamo. A kada se dese incidenti, važna je solidarnost ljudi koji će pokazati – ‘ne pristajemo’. Svako od nas mora individualno da proceni stepen lične ugroženosti. Do opasnosti od širih sukoba i podela unutar društva dovodi stvaranje podela kroz javni diskurs koji postoji u medijima. Neće običan čovek tek tako nasrnuti na drugog čoveka. Mislim da mi koji podržavamo neku ideju o pravoj demokratiji, ako mogu tako da se izrazim, pošto se ovde puno razbacujemo rečju demokratija bez puno razumevanja šta je ona, da smo uglavnom ljudi koji nisu skloni nasilju i da nećemo biti ti koji će to početi. U to duboko verujem.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
