Foto FoNet Milica VučkovićOd svih zemalja kandidata očekujemo da se približe našim vrednostima i ispune zadate kriterijume. Svaka zemlja treba da uradi ono što se od nje očekuje da bi postala članica Evropske unije. U suprotnom, zašto ste uopšte postali kandidat? Status kandidata podrazumeva da će svaka zemlja kandidat učiniti sve što je u njenoj moći da postigne zadate ciljeve kako bi se približila Evropskoj uniji. Ne možete dobiti sredstva a da ne uradite ništa na tom planu, rekla je u intervjuu portalu European Western Balkans ambasadorka Belgije u Srbiji i Crnoj Gori, Kati Bugenhout, čija zemlje do kraja juna završava predsedavanje Evropskom unijom.
Kako je istakla, to je važeći princip koji se odnosi na sve zemlje kandidate, uključujući i Srbiju.
“Kao što je rečeno, postoje kriterijumi, ne samo u poglavljima 23 i 24, već u svakom pregovaračkom poglavlju. Još uvek čekamo na reformske agende. Dakle, ne mogu da govorim o tome, ali mogu samo da kažem da očekujemo da će te agende biti precizne u pogledu onoga što zemlja kandidat namerava da reformiše. Sredstva će biti dodeljena za ispunjavanje elemanata te reformske agende”, navela je ona odgovarajući na pitanje postoji mogućnost da neke zemlje, kao što je Srbija, zbog brojnih problema u oblasti vladavine prava, ne budu možda u mogućnosti da povuku sva sredstva koja će biti stavljena na raspolaganje iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Bugenhout navodi da je belgijsko predsedavanje bilo pod velikim pritiskom da se taj plan odobri u ovom periodu.
“Imali smo samo nekoliko meseci do prekida rada Evropskog parlament. Plan rasta pokazuje našu posvećenost da zemlje regiona napreduju ka EU. Ovaj plan je takođe veoma inovativan. BDP po glavi stanovnika u zemljama Zapadnog Balkana je u proseku 50 odsto niži nego u zemljama Evropske unije. Sada imamo alat u rukama koji će povećati ekonomski rast u zemljama regiona”, objašnjava ona.
Kako je dodala, plan će takođe omogućiti zemljama Zapadnog Balkana da se lakše integrišu u ono što je jedna od osnovnih karakteristika EU – unutrašnje tržište. Plan rasta i takođe trebalo da poboljša kvalitet nacionalnih administracija.
“Ali sredstva neće biti ponuđena bezuslovno. To je ogroman budžet, težak šest milijardi evra, od kojih su dve u grantovima što znači da su bespovratna, a četiri milijarde evra su u kreditima po povoljnim kamatnim stopama. Sada smo nestrpljivi da dobijemo reformske agende zemalja i njihove konkretne predloge. Još jedna važna stvar u okviru Plana rasta je i regionalno povezivanje. Alati su tu – Berlinski proces i CEFTA. Ako ova regionalna integracija bude funkcionisala, to će biti jedna vrsta škole i učenja za korišćenje elemenata unutrašnjeg tržišta EU” kaže ona.
Uverena je da ako zemlje Zapadnog Balkana nastave da rade zajedno, kao što su radile od kraja prošle godine na veoma produktivnim sastancima, regionalno povezivanje biće bolje, što će biti korisno za još jedan korak napred ka članstvu u Evropskoj uniji.
Na pitanje EWB o otvaranju jednog klastera tokom belgijskog predsedavanja do kojeg neće doći, odgovara da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, objavljenom u novembru 2023., piše da nema preostalih prelaznih merila u Klasteru 3 i Evropska komisija preporučila je otvaranje ovog klastera.
“Svesni smo želje srpske vlade da otvori ovaj klaster, što je, na primer, nedavno naglašeno na sastanku u Briselu sa Ministarstvom spoljnih poslova Belgije. Ali znate da su u Srbiji bili izbori 17. decembra i da je srpska vlada postala vlada u tehničko mandatu. Nova vlada je formirana 2. maja. To znači da praktično nije bilo zakonodavnog rada tokom prva četiri meseca 2024. godine, tokom kojih Belgija predsedava Savetom EU. Trenutno još uvek nema konsenzusa u Savetu, jer nismo videli nikakve promene”, kaže Bugenhout.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
