Iako su lokalne politike bitan segment stranačkog angažovanja i obeležje evropskih stremljenja, u Srbiji je na delu izrazita centralizacija.
Dovoljno je videti sastav Narodne skupštine, gde su u ogromnoj većini predstavnici stranaka iz Beograda, dok su poslanici iz drugih krajeva u manjini. To se odražava i na ekonomiju, jer se dve trećine investicija odvija u Beogradu i Novom Sadu. Naravno, ta centralizacija posledica je volja stranačkih vrhova, a u Srbiji je danas gotovo sve u rukama jednog čoveka.
Ipak, za razliku od drugih sredina, u Šapcu su na vlasti stranke sa izrazitim lokalnim obeležjem. Tako je Zajedno za Srbiju nastala nakon što je šabački ogranak DS-a odbio da prizna diktat centrale. Uprkos nastojanjima tadašnjeg predsednika DS-a Dragana Đilasa i njegovog izaslanika Borka Stefanovića, šabačke demokrate nisu pristale na takvu politiku i uspeli su da se samoorganizuju na drugim principima. Takođe, ni druga poluga nekadašnje republičke vlasti, URS i Mlađan Dinkić, nisu uspeli da nametnu svoj diktat, prema kome je trebalo da se šabački odbornici sa njihove liste priključe SNS-u. Tadašnje rukovodstvo URS-a u Šapcu formira pokret Zapadna Srbija, i uspešno sa ZZS drže lokalnu vlast u Šapcu.
Na izborima prošle godine koalicije predvođene ovim dvema, izrazito lokalno opredeljenim političkim organizacijama, dobile su većinu i Šabac je praktično jedini opozicioni grad u Srbiji. Specifičnost je i to što je predsednik vodeće ZZS, Dušan Petrović, funkciju upravljanja gradom ustupio je aktuelnom gradonačelniku Nebojši Zelenoviću, što se ne dešava u drugim strankama, čiji predsednici decenijama rukovode, čak i posle loših izbornih rezultata.
Novina u političkom životu Srbije je da ZZS u Šapcu konkretno sprovodi decentralizaciju. Tako je Gradska skupština donela odluku da se sav prihod od poreza na imovinu na seoskom području ustupi seoskim mesnim zajednicama. Uz to, prošle godine u tzv. participativnom budžetiranju, oko osam hiljada građana odlučivalo je o projektima koji će se finansirati iz budžeta.
Iz ove stranke upućeni su i konkretni predlozi republičkoj vlasti za energetsku efikasnost. Naime, već nekoliko godina u Šapcu se sprovodi akcija termoizolacije zgrada, sa uštedama u energiji koje nakon radova dostižu do 30 i više odsto. Poznato je da Srbija ima višestruko veću potrošnju energije od razvijenih zemalja, a ovaj projekat će omogućiti uštede od nekoliko milijardi evra. Takođe, kao praktičan korak u Šapcu će se ove godine izgraditi toplana na biomasu, koja će doprineti jeftinijoj i obnovljivoj energiji, a uz to pružiti mogućnost zarade za poljoprivrednike koji su do sada bacali ostatke sa svojih njiva.
Koncesija ili skupi kredit
Novi pravac delovanja ovdašnje vlasti jeste i predlog izgradnje puteva na osnovu koncesija, ali u nečijoj fioci stoji predlog gradnje autoputa Ruma – Šabac uz angažovanje kanadske korporacije za koncesiju. Do sada u izgradnji autoputeva u Srbiji korišćeni su strani krediti, koji će morati da se vraćaju sa pozamašnom kamatom, a uz to idu i klauzule da se prednost i gradnji daje stranim firmama, što je svakako mnogo nepovoljnija opcija od koncesija.
Municipalne obveznice
Šabac je prva lokalna samouprava koja je se zadužila na osnovu municipalnih obveznica prodatim stanovništvu, a to je model uveliko odomaćen u Japanu. Srbija se dosad zaduživala uglavnom od stranih bankarskih kredita, a to je desetak milijardi evra od 2012. godine, i primakla se zaduženosti od 75 odsto BDP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.