foto FoNet/AP„U uslovima kada americka administracija ima ozbiljnih teškoća sa republkancima u Kongresu, ne treba isključiti intenzivnije angažovanje Velike Britanije na KiM, kao i samog Zapadnog Balkana“, kaže za Danas Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta.
Ona ne isključuje mogućnost da će London prednjačiti u pritiscima na evropsku petorku koja ne priznaje Kosovo.
U 2024. godini, kako navodi Latinovićeva, Britanija je u povoljnoj poziciji, jer nema izbore i može da se usredsredi na pojačani politički angažman, pre svega u kontekstu rada na definisanju specifičnih bezbednosnih mera, a koje treba da dopune sam paket definisan Briselskim sporazumom i Ohridskim.
Kada je reč o politici Velike Britanije, Latinović ističe da se nakon napuštanja EU smanjila mogućnost Londona da direktno deluje preko tog foruma, ali može preko NATO-a, pošto su sem Kipra, sve ostale države Unije koje nisu priznale Kosovo, članice Alijanse.
„To bi više trebalo svoditi na tu liniju mogućnosti uticaja Velike Britanije, odnosno novog britanskog ministra spoljnih poslova (Dejvida Kamerona), koji je, vidimo, počeo veoma dinamično i to pre svega u vezi sa našim regionom, odnosno sa Kosovom i Metohijom, što je za nas vrlo osetljivo i značajno. To je nešto što je stalno prisutno na agendi tih zemalja, pogotovo zemalja koje imaju velikih ambicija da deluju na evropskom i globalnom planu i to ne treba da iznenadi. To je samo pitanje dinamike, načina kako se to ostvaruje. Nekad je to intenzivnije, nekad je zastoj, a nekad je to najava da će nešto da se dešava“, ukazuje Latinovićeva.
Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Britanije tokom posete Kosovu da će London pomoći samoproglašenom Kosovu da ga priznaju i druge zemlje, sagovornica Danasa kaže da tu izjavu Kamerona treba povezivati i sa unutrašnjom situacijom u Srbiji.
„Ako imate jednu dobru unutrašnju situaciju, funkcionisanje države na evropskom nivou onda su i mogućnosti da vam neko na takav način skreće pažnju da može da utiče na ono što je za vas osetljivo male. Ako imate situaciju kao što je danas i posebno ono što je bilo na KiM u vezi sa slučajem Banjske, što je Kameron naglasio u svom istupu u parlamentu, onda imate takve izjave“, objašnjava ona.
Na pitanje da li očekuje pojačane pritiske na evropsku petorku – Španiju, Grčku, Slovačku, Rumuniju i Kipar, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, da promene taj stav i da li će ti pritisci upravo dolaziti iz Velike Britanije koja po nekim tumačenjima ima intencije da preuzme „palicu“ kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine od EU i SAD, ona podseća da je Britanija nakon Bregzita počela da gradi svoj jači imidž kao geopolitičkog igrača i da se u tom kontekstu to može i tako tumačiti.
Pogotovo, kako kaže, što je Kameron jedan iskusan političar, jakog kalibra.
„Ne treba zaboraviti da je bio i premijer, da je sproveo odluku o referendumu o istupanju Britanije iz EU. On će sigurno čitavom tom procesu dati i lični pečat. Nastojaće da se angažuje da u sadašnjim uslovima, pošto je izborna godina i za Evropski parlament i Evropsku komisiju, da dosta toga apsorbira i da Velika Britanija preuzme na sebe i na taj način ponovo istakne svoj značaj, kako u Evropi, tako i na međunarodnom planu“, zaključuje potpredsednica Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
