„Ne treba zaboraviti da je do sukoba u Ukrajini 30 odsto vojnog tržišta u Evropi držala Rusija“

On je protumačio da je strategija predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se prvo sprovede ono što je potpisano, da bi sa Prištinom moglo dalje da se dogovara o planovima i predlozima koji iz različitih razloga ne mogu biti potpisani između dve strane.

Kako je objasnio, da bi neki ugovor po međunarodnom pravu mogao da bude sproveden potrebno je da bude potpisan i ratifikovan u parlamentu kako bi imao pravnu osnovu za svaki sledeći.

Ovako, džentlmenski dogovor je dobar, ali generalno ne važi ni u poslovnom pravu, ukazao je Miletić u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

Podsećajući na iskustva nekadašnjeg političkog lidera Republike Srpske Radovana Karadžića i njegov „usmeni dogovor“ sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, on je ponovio da se „na obećanje“ ništa ne sprovodi i da je zato važno da EU ovaj plan unese u pregovaračke procese za Beograd i Prištinu.

Važno je da Unija ovaj plan unese u poglavlje 35 za Srbiju i time poruči da O

hridski sporazum obavezuje na primenu i buduće generacije, ukoliko se želi članstvo Srbije u Uniji, predočio je Miletić.

Kako je napomenuo, isto bi važilo za Prištinu, jer ako žele u EU treba da ispune obaveze koje se tiču manjinskih prava, samouprave za Srbe i svega ostalog.

Izjave Vučića o crvenim linijama Beograda koje se tiču nepristajanja na članstvo Kosova u UN i bilo kakvo priznanje nezavisnosti, Miletić ne vidi kao dozvolu za članstvo Prištine u nekim drugim međunarodnim organizacijama.

Nije to dozvola, to je više razgovor da bismo izbegli krizu, objasnio je on i naglasio da u ovom momentu ne možemo da ulazimo u krize, iako druga strana, oličena u kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, profiliše sebe stvaranjem takvih situacija.

Moramo ići ka nekom dogovoru, smatra Miletić, jer ne možemo više da se pravimo da se nije dogodila 1999. godina, da nismo predali suverenitet UN i međunarodnoj zajednici.

Sadašnji status kvo mora da se reši i sve to je kupovina vremena da ne dolazi do kriza, ponovio je Miletić.

On ne misli da bi Beograd i Priština mogli da pribegnu raspisivanju izbora da ne bi primenili dogovor iz Ohrida, jer bi to moglo da dovede do disbalansa, pa bi sadašnji akteri mogli bi da imaju manje uporišta u svojim parlamentima.

Prema Miletićevom viđenju, Srbija bi uvođenjem sankcija Rusiji demonstrirala bliskost za okruženjem i lakše razgovarala sa „skepticima u EU“ koji je smatraju ruskim Trojanskim konjem.

Što se Rusija više okreće za Aziji, zvanični Beograd neće imati drugu opciju nego da joj uvede sankcije, uveren je Miletić, koji podseća da Srbija već nema pristup ruskoj nafti, a isto bi moglo da se dogodi i u slučaju gasa zbog evropskih sankcija.

On smatra da je Vučić izjavom kako SAD prave novi blok unutar EU, od baltičkih zemalja, Poljske i Ukrajine, samo podsetio da inicijativu „Tri mora“, koja povezuje Baltičko, Jadransko i Crno more.

Ne treba zaboraviti da je do sukoba u Ukrajini 30 odsto vojnog tržišta u Evropi držala Rusija, kroz sisteme u zemljama Centralne i Istočne Evrope, izjavio je Miletić.

Prema njegovim rečima, sada se sve to šalje u Ukrajinu, a prazan prostor za svoje vojne sisteme iskoristiće Amerika i tako napraviti jedinstven vojni blok unutar NATO, kao svoje istočno krilo.

Miletić navodi da bi Srbija trebalo da pojača odnose sa SAD, pa i kroz vežbu „Platinasti vuk“, i obrazlaže da zbog tri meseca neprijateljstva 1999. godine ne treba zaboraviti na više od 100 godina savezništva.

On misli da je dobro što je posle više od 30 godina vlasti Mila Đukanovića u Crnoj Gori za predsednika izabran mlad i neopterećen čovek.

Ne valja kada jedan političar 30 godina sedi na stolici, rekao je Miletić, koji tvrdi da je zato i došlo do krize u odnosima Crne Gore sa Srbijom.

Ona je veštački i nepotrebno napravljena, ocenio je Miletić, koji veruje da će se rešiti u doglednom vremenu, budući da je „Berlinski zid konačno pao u Crnoj Gori“.