“Iskreno, nisam veliki optimista da će Vladimir Orlić uneti demokratski duh u najvažniju instituciju u državi. Pozdravni govor gospodina Orlića mi to potvrđuje. Postoji atmosfera u društvu koju je nametnula vladajuća stranka da je opozicija državni neprijatelj i da je legitimno da se vređa, ponižava, da joj se uskraćuje reč i sva prava zagarantovana pravnim aktim”, kaže u razgovoru za Danas Veroljub Stevanović, poslanik POKS-a koji je, kao jedan od nastarijih poslanika, zajedno sa Vladetom Jankovićem predsedavao konstitutivnom sednicom.
Novi predsednik parlamenta, ipak, najavljuje da će srcem i dušom slediti politiku Aleksandra Vučića?
Mi ćemo se truditi da se izborimo za svoja prava, ako budu uskraćena. Srce treba da kuca u svakoj instituciji ove zemlje zasebno i autonomno. Treba da se poštuju Ustav i zakoni i da se svako drži svojih ovlašćenja. Čini mi se da malo političara to razume. Dobar primer je bila zadnja predsednička kampanja. Svi kandidati za predsednika Srbije, osim jednog, dr Miloša Jovanovića, obećavali su ako budu predsednici, da će menjati propise iz oblasti poljoprivrede, poreske i socijalne politike, čak i demografije, kao da ne znaju da nisu prema ustavu to nadležnosti predsednika države, nego nešto sasvim drugo. U samom startu su pokazali da ako budu izabrani za predsednika da će kršiti ustav i zakone ove zemlje i opet kao i svi prethodnici urušiti institucije. Zato treba napraviti i ojačati institucije, zaštititi ih od jednog centra moći i omogućiti nezavistan rad.
Iako ste glasali protiv izbora Orlića, vaša poslanička grupa nije se tokom rasprave previše bavila njime?
Gospodin Orlić ima zavidnu biografiju i to se ne može osporiti, ali njegov izbor za mene jeste bio iznenađenje, jer je on javnosti poznat po svom arogantnom ponašanju prema opoziciji u duelima u medijima, gde stalno prekida sagovornika i ne dozvoljava demokratsku diskusiju. Nadam se da će se drugačije ponašati kao predsednik skupštine. Znam iz ličnog iskustva da predsednik skupštine daje važan ton sednicama, dijalogu i može puno da utiče na poboljšanje kvaliteta komunikacije između vlasti i opozicije. Tako sam se bar ja trudio dok sam bio predsednik Skupštine grada Kragujevca 1996. godine kada je prvi čovek grada, odnosno gradonačelnik u isto vreme bio i predsednik skupštine.
Mnogo buke diglo se oko uvodnog govora vašeg starijeg kolege Vladete Jankovića koji je naveo da Skupština dobijeno poverenje može opravdati samo ako „srce ove države bude stvarno kucalo pod skupštinskom kupolom, a ne sa druge strane parka”?
Mogu da se složim sa Jankovićevom konstatacijom, iako se ne slažem sa očiglednom zloupotrebom mesta predsedavajućeg za političke govore, jer je dnevni red bio vrlo jasan i protokolaran. Mi smo kao država izgubili institucije. One postoje samo na papiru. Sva politička moć se nalazi u rukama jednog čoveka, a svi drugi ga slepo slede, bez obzira da li se radi o predsedniku Vlade Srbije ili predsedniku Skupštine. To je praksa decenijama unazad i pre ove vlasti. Koalicija NADA se bori za promenu sistema, da ne zavisi sve od volje jednog čoveka, nego da se zaista uspostave nezavisne institucije, da u stvarnosti postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast, koje su nezavisne jedna od druge. Mi u POKS-u smatramo da jedino kralj može biti ta figura nezavisna od stranaka, koja nema vlast, ali ima autoritet u društvu i može da javno upozori svakog funckionera ako je prekoračio svoja ovlašćenja koja predviđaju ustav i zakoni.
Posle nekoliko godina vratili ste se u Skupštinu Srbije, kako vam se čine prva dva dana rada parlamenta, da li se demokratija vratila u ovaj dom?
Ovaj saziv skupštine je svakako bolji od prethodnog, jer u njemu učestvuju i opozicione stranke. Bez opozicije skupština gubi svaki smisao. Zato će biti plodonosnija nego ranije. Za demokratiju u svakoj državi veoma je važno da ima jaku opoziciju. Rano je iznositi zaključke posle drugog dana, ali imam utisak da će rad u ovam sazivu biti vrlo dinamičan i zanimljiv za medije i građane, a da li će se obnoviti demokratija u Srbiji, vreme će pokazati. Ono što je sigurno je da će prenosi uživo biti gledaniji nego pre, jer ovoga puta će građani moći da gledaju i slušaju ozbiljne diskusije, a ne samo hvalospeve o predsedniku države.
Može li se vratiti demokratska rasprava, ukoliko šef vladajuće stranke na samom početku skupštinskog saziva opoziciji daje dijagnoze i preporučuje da popiju terapiju?
Navikli smo na taj rečnik predstavnika vlasti, tako da nismo iznenađeni. Zapravo, iznenadio bih se da je drugačije. Bitno je da se opozicija ne ponaša tako, da građani mogu da vide tu značajnu razliku između nas i njih. Koalicija NADA, koju čini Novi DSS i POKS čiji sam potpredsednik potrudiće se da pokaže da je moguć normalan dijalog između vlasti i opozicije u kojem se neće razmenjivati uvrede, nego argumenti. Mislim da je građanima dosta prepucavanja predstavnika vlasti i opozicije, psovki, nedoličnog I nekulturnog ponašanja. Mi ćemo probati da uvedemo kulturu dijaloga u politički sistem Srbije. Nadam se da će nas i drugi slediti.
Mislite li da se vlast i opozicija složiti bar u nekim, vitalnim stvarima po državu ?
Nadam se da mogu. Ne želim da verujem da to nije moguće, jer su pred nama brojni izazovi koje možemo prevazići samo ako smo jedinstveni i složni. Moramo napraviti taj iskorak i ugledati se na druge narode, naročito Jevreje, kojih ima nekoliko miliiona u Izraelu, a okruženi su neprijateljem sa svih strana, koji je brojniji od njih nekoliko desetina puta, ali opet odolevaju i opstaju. Svedoci smo dešavanja od pre neki dan, da je kod nas privremeno otklonjena ratna opasnost na Kosovu i Metohiji, ali to ne znači da nas u septembru ne čeka nova napetost i tenzije. Moramo biti mudri da sačuvamo mir, ali i odbranimo naš narod i njegove interese u južnoj srpskoj pokrajini.
Gotovo celokupna pozicija i opozicija govore o nužnosti održavanja hitne sednice o KiM, alidogovor se ne nazire?
Mislim da predstavnici vlasti nemaju rešenje za taj problem. Pored toga oni neće da otvore diskusiju u skupštini, jer im se čini da će se to ogoliti pred građanima. Svaki razgovor i razmena mišljenja ne mogu biti štetni. Naprotiv, oni su dragoceni ako želimo da postignemo konsenzus svih stranaka oko ovog glavnog državnog pitanja. Skupština Srbije je pravo mesto za to. Potrebno je otvoriti diskusiju u parlamentu o ranije potpisanim sporazuma i proceniti da li su oni štetni po interes Srba i da li ih treba i dalje primenjivati.
Par sati predsedavali ste konstitutivnom sednicom skupštine. Da li je tolerancija od ključnog značaja za rad parlamenta ?
Mislim da jeste. Mnogo zavisi od predsednika skupštine. On treba da bude mudar, pa da često opoziciji izađe u susret i više nego što očekuje, da pravi sitne ustupke, ne bi li u njoj dobio partnera, a ne neprijatelja. Primera radi, sednice je dobro vodio Dragan Maršićanin iz DSS kao I Predrag Marković, koji je i veliki monarhista. Uvek je isticao i to jeste tačno, da je u Kraljevini Srbiji za vreme kralja Petra I Karađorđevića bio najveći stepen demokratije, ne samo u Srbiji, nego i čitavoj Evropi. Nivo slobode medija i javne reči, ljudskim pravima , mnoge evropske države mogle su da nam pozavide u to vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.