“Ne vidi da smo na njegovom pragu više nego ikad do sad, ako bude progledao, otići će sam”: Rakić Vodinelić o reakcijama Vučića na protest „Srbija protiv nasilja“

Kako dodaje, u jednom Vučić sebe identifikuje sa Srbijom tvrdnjom na neko „sa strane“ ruši naizgled njega, a stvarno slabi Srbiju.

– „Srbija, to sam ja“ nije ništa novo za Vučića, ali je s obzirom na povod protesta krajnje degutantno. Potom nam iznosi svoje poimanje demokratije – neposredan kontakt sa građanim obilaskom Srbije i pozivom građanima da ih primi u svoje službene dvore, možda i na „prelepu terasu“ sa pogledom na Beograd na vodi i na „obnovljene fasade“ – kaže sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, i dalje, dakle, nastoji da održi oksimoron gospodarske demokratije – autokratije u kojoj samo jedan čovek može da reši svačiji pojedinačni problem pod uslovom da taj pojedinac dopre do njega.

– A dospeće samo ako ga voli, ako mu se divi i ako veruje da je Aleksandar Vučić odista budućnost Srbije. Dok njegovi potčinjeni u Skupštini Srbije, predvođeni Orlićem, Jovanovim i Bakarecom izvrću ruglu tu najvažniju instituciju i najviši organ vlasti po Ustavu. Za njih sve Ustav je samo ukoričeni papir koji služi polaganju teške ruke apsolutne vlasti. Za njih su demokratija i podela vlasti samo reči a ne garancije položaja i prava građana. Čak i kao puke reĉi gotovo nikad ih ne koriste – objašnjava Vesna Rakić Vodinelić.
U drugom obraćanju, dodaje, Vučić poziva građane na ujedinjenje, „bez obzira na razlike“.

– Iste one građane koje je označavao pogrdnim imenima predatorskih životinja, iste one koje smatra zabludelom masom podložnom svakom uticaju „sa strane“. On bi da se građani ujedine, podrazumeva se, pod njegovim očinskim rukovodstvom. A sigurna sam da je dobro čuo najglasniju poruku graɗana na protestima:“Vučiću odlazi“!. Ta poruka sažima u sebi svih 11 zahteva protesta, jer Vučić je zajednički činilac i simbol svih tih zahteva – objašnjava naša sagovornica.

U toj poruci zahvaljuje se i onima „koji mu prete vešanjem“, podseća.

– Ponovo, on je najveća žrtva! Ni jednu misao , ni jednu makar prigodnu reč nije izgovorio o simbolu petog protesta – o onih osamnaest udaraca tokom ćutanja desetina hiljada ljudi u sećanju na ubijenu decu i mlade ljude. Jedina žrtva vredna pomena je on. Samo on. Ma koliko da je svestan gluposti i neuspelog pokušaja duhovitosti simboličnim vešanjem lutke – krpe, ne čoveka. Ništa on nije promenio ni u porukama ni u nastupu. Ništa od majske tragedije nije njega istinski dotaklo. Ništa on novo ne vidi u probuđenim i pobunjenim građanima izuzev smetnje da čini što je i do sad činio – ističe sagovornica Danasa.

Kako zaključuje: “Ne vidi da smo na njegovom pragu. A jesmo više nego ikad do sad. Ako bude progledao, otići će sam”.