Ne zna se ko će naslediti Bilčika na mestu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju

Završen je petogodišnji mandat Vladimira Bilčika i za sada je nepoznato ko će ga naslediti na funkciji izvestioca, ali se o tome nije javno ni spekulisalo.

Tokom predhodnih meseci, evropske izbore ispratila je smena i rotacija evropskih funkcionera na svim nivoima. Iako su mediji posvetili pažnju velikim diplomatskim promenama nakon izbora, posebno u slučaju smene Miroslava Lajčaka, pozicija izvestioca za Srbiju prošla je gotovo nezapaženo.

Spekulacije o potencijalnim novim mandatarima na evropskim funkcijama koje se tiču Srbije u medijima bile su daleko prisutnije, te je činjenica da Bilčikov odlazak nije izazvao makar sličnu atmosferu pomalo neobičan.

Bilčik je član i kandidat Evropske narodne partije (EPP) u okviru Evropskog parlamenta, čiji je pridruženi član i Srpska napredna stranka. Zbog te povezanosti i moguće neobjektivnosti u proceni koja bi time bila izazvana, tokom svog mandata, Bilčik je bio na meti kritika jednog dela srpske javnosti, koji ga je optuživao da je bio suviše blag u kritikovanju vlasti predvođene SNS-om.

Uprkos tim kritikama, Bilčik je zadržao svoj pristup, koji je često bio ocenjen kao uravnotežen, što je izazvalo nezadovoljstvo kod onih koji su očekivali oštriji ton prema srpskoj vladi.

Funkcija izvestioca pri Evropskom parlamentu je funkcija koja se vezuje za zemlje koje su ternutno u nekom od stadijuma procesa pridruživanja Evropskoj uniji.

Na ovu poziciju funkcionere postavlja Odbor za spoljne poslove EU obično nekoga od svojih članova a mandat traje 5 godina koliko i mandat parlamenta.

Vladimir Bilčik preuzeo je funkciju izvestioca EP za Srbiju 2019. godine, kao slovački predstavnik, iz redova Evropske narodne partije (EPP), a osim funkcije izvestioca za Srbiju, on u EP u prethodnom mandatu zauzimao i poziciju predsedavajućeg Delegacijom Evropskog parlamenta u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Crne Gore.

Tokom njegovog mandata, bio je kritikovan zbog svoje naklonjenosti prema Srpskoj naprednoj stranci, što je bilo stavljeno u prvi plan nakon decembarskih izbora u Srbijji.

Iako je Evropski parlament ocenio izborni proces u Srbiji kao neregularan i u pitanje stavio legitimitet i legalnost rezultata decembarskih izbora, Bilčik je tada sopštio da nije bilo većih neregularnosti tokom izbornog dana, uprkos izveštajima OEBS-a i međunarodnih posmatrača, što je jedan deo srpske javnosti oštro osudio.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, kaže za Danas da je još uvek nepoznato ko naslediti Bilčika na mestu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju podsećajući da o tome odlučuje Odbor za spoljne poslove (AFET).

On dodaje da ovu odluku možemo oekivati u narednim nedeljama, a da će mandat preuzeti neko od članova Odbora, kao što je to i ranije bio slučaj.

Ivković pojašnjava da je uobičajeno da se istovremeno odlučuje o izvestiocima za sve države kandidate za članstvo u EU, a da je pitanje ko će dobiti koju državu rezultat internog dogovora između najvećih poslaničkih grupa.

Podseća da je u prošlom sazivu EP Evropska narodna partija imala izvestioce za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, Socijalisti i demokrate Albaniju i Crnu Goru, liberali za Severnu Makedoniju a Zeleni za Kosovo.

– Ne mora da znači da će biti ovakva raspodela među grupama i u novom sazivu, pre svega jer je u međuvremenu Ukrajina postala kandidat, što znači da će i pozicija izvestioca za tu zemlju dobiti na značaju – dodaje naš sagovorik.

Ivković ističe da je izvestilac za Srbiju iz prethodna dva saziva EP dolazio iz Evropske narodne partije (EPP), u kojoj je pridružen član Srpska napredna stranka (SNS) i da su im usledile kritike nakon ocena stanja u Srbiji.

– U brojnim prilikama su njihove ocene o stanju u Srbiji, u oblasti demokratije i vladavine prava, ocenjivane kao preblage, što se dovodilo u vezu sa saradnjom EPP i SNS. U tom smislu, biće značajno videti da li će i po treći put izvestilac doći iz ove grupacije – pojašnjava.

Ipak, kada je reč o godišnjim rezolucijama Evropskog parlamenta o Srbiji, Ivković ističe da je uloga izvestioca samo pisanje prvog nacrta, a da konačni tekst prolazi kroz više krugova amandmana koje podnose drugi poslanici.

– Prema tome, ako postoji većina u Evropskom parlamentu kritična prema Srbiji, što je bio slučaj u prethodnom sazivu, konačni izveštaji će to odražavati bez obzira na to ko je izvestilac – zaključuje.

Podsećamo da je novi saziv Evropskog parlamenta izglasan na izborima koji su se održali u svim zemljama članicama Unije u periodu od 6. do 9. juna ove godine, nakon čega je usledila smena funkcionera u brojnim evropskim institucijama. Ovi izbori se u redovnim terminima održavaju svakih pet godina, koliko traje saziv Evropskog parlamenta.