Oglasio se i Nebojša Stefanović zbog Vučićevog sina: Gde je i šta radi bivši visoko pozicionirani naprednjački kadar?

– Postupak tužilaštva samo je jedan i to nužan način da se dugogodišnji izlivi najmonstruoznijih pretnji prema predsedniku Vučiću i njegovoj porodici zaustave – poručio je Stefanović.

On je u svojoj izjavi istakao da je Škoro indirektno pozivao na ubistvo Danila Vučića i da u “jednoj demokratskoj državi” ne bi proveo ni dan na slobodi.

– Kada traži da se sin predsednika bez obezbeđenja pošalje na Kosovo i Metohiju, onda on traži njegovo ubistvo. Gde je kraj ovakvim otvorenim i brutalnim pretnjama smrću zbog kojih Škoro ne bi proveo ni dan na slobodi ni u jednoj demokratskoj državi? Neće biti nikakvo iznenađenje, ako ga i posle ovakvih neskrivenih pretnji, ponovo neko pozove na televiziju da čuje kakvu novu pretnju je smislio. Oni koji se navodno bore protiv govora mržnje i protiv nasilja u političkom životu, jedini su koji šire mržnju i jedini koji prete nasiljem – poručio je.

Stefanovoć je u svojoj izjavi pružio punu podršku tužilaštvu i naglasio da je pretnja siguran put ka atentatu.

Iako se poslednjih godina ovaj nekadašnji istaknuti funkcioner SNS u medijima pojavljuje da stane u zaštitu predsednika Vučića ili njegove porodice, Stefanović je sa funkcije ministra odbrane otišao nakon afere prisluškivanja predsednika Republike, i od tada nije bio ni na jednoj značajnijoj funkciji u državi.

O tome čime se danas bavi, javnosti nije poznato.

Stefanović je svoju politčku karijeru počeo u Srpskoj radikalnoj stranci, mada bez ikakvih značajnih funkcija. Kada su se Vučić i Nikolić odvojili od radikala i osnovali Srpsku naprednu stranku, sa njima je krenuo i Stefanović, postavši jedan od osnivača.

U novoj stranci dobio je dovoljno funkcija da mu se nadoknade godine političke karijere među radikalima. Postao je član predsedništva, predsednik i potpredsednik gradskog odbora SNS, a 2012. godine po dolasku na vlast preuzeo je mandat predsednika Narodne skupštine.

Za vreme premijerskog mandata aktuelnog predsednika Republike, postao je ministar unutrašnjih poslova, funkcija na kojoj je ostao i za vreme mandata Ane Brnabić.

Rušenje u Savamali

Tokom rukovođenja Ministarstvom, Stefanović je bio indirektno ili direktno upleten u brojne afere.

U tom periodu, Darko Šarić se predao srpskoj policiji i naveo da mu je proces bio montiran od strane tadašnjeg upravnika UKP Rodoljub Milovića. Milović je ubrzo smenjen, a MUP je pokrenuo taj proces protiv istaknutog člana policije zbog navoda poznatog vođe organizovane kriminalne grupe.

Afere su se tokom njegovog mandata nizale. Rušenje u Savamali je jedan od slučajeva gde Stefanović ne može biti direktno povezan sa događajem, budući da se njegovo ime nije spominjalo, ali kao ministar policije morao je biti obavešten o tome da pripadnici MUP-a prisustvuju nezakonitom rušenju objekata u centru Beograda u kasnim večernjim satima.

Stefanović je bio ministar policije kada se dogodila sobraćajna nesreća na naplatnoj rampi Doljevac.

I u ovom slučaju MUP je zakazao i nije ispratio slučaj do kraja dozvolivši da nestane ključna dva minuta snimka, uz šta su dozvolili predsedniku prekoračenje dužnosti time što nisu pokrenuli postupak kad je Vučić naveo da je on video snimak u celosti i da je razlog zašto ih navodno niko drugi nije video taj da bi zaštitio narod od grozote.

Afera Krušik i „Jovanjica“

Možda i najmonumentalnija afera Nebojše Stefanovića, pored njegovog osporenog doktorskog zvanja, je afera trgovine oružjem poznata kao afera Krušik.

Otac Nebojše Stefanovića je tada bio deo kompanije GIM, mada do kraja nije razrešeno na kojoj je tačno funkciji u kompaniji bio.

Ova firma je od firme Krušik kupovala neoružanje po ceni ispod tržišne vrednosti i posredovala u prodaji tog oružija u Saudijskoj Arabiji.

Ova afera ukazuje na zloupotrebu službenog položaja kao i na sukob interesa budući da trgovina oružijem ne može biti izvršena bez odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova.

Iako je Stefanović do poslednjeg momenta negirao bilo kakvu umešanost u ovu aferu koja je u oči javnosti došla tek zahvaljujući uzbunjivaču, Stefanović je naizgled izgubio naklonost predsednika i njegovu zaštitu budući da je ubrzo otkrivena i afere Jovanjica.

Nakon što je u Srbiji otkrivena najveća plantaža marihuane u ovom delu Evrope i to u vlasništvu Predraga Kuluvije, Stefanović je od Vučićeve desne ruke postao persona non grata u diskursu funkcionera SNS i zadobio nove epitete.

Dijana Hrkalović

Za vreme njegovog rukovođenja MUP-om, generalna sekretarka postala je Dijana Hrkalović koja je bila Stefanovićeva desna ruka.

U tom trenutku, jedna od najmoćnijih žena Srbije, Hrkalović je imala veliki uticaj unutar ministarstva, a danas je poznato, i veze sa određenim grupama organizovanog kriminala, poput njene veze sa klanom Veljka Belivuka.

Razdor između Hrkalović i Stefanovića počeo je na suđenju  bivšoj sekretarki MUP-a na kom je Stefanović bio svedok. Tokom ovog procesa svedočili smo sagi upranja prstiju i prebacivanja krivice između, do tada, dve najvažnije figure ministarstva unutrašnjih poslova.

Policijski čas

Kruna njegovog mandata na čelu policije bila je pandemija korona virusa 2020. godine. Iako se tada već očekivalo da će biti smenjen, u tom periodu pokazao se kao dobar adut vlasti.

U junu te godine nakon što se predizborno pobeđena korona vratila u punom jeku, objavljivanje uvođenja novog policijskog časa izazvalo je nezadovoljstvo građana koji su izašli na ulice kako bi protestvovali.

U momentu kada pralamentarana opozicija nije postojala, a predsednik zbog vanredne situacije prekoračivao svoja ovlašćenja, ministar policije je na građane na ulicama izveo policiju u punoj opremi, konjicu i protiv demonstranata koristio suzavce.

Za nezapamćenu policijsku brutalnost zabeleženu na ulicama Beograda niko nije odgovarao, a Stefanović se nakon isteka mandata preselio u fotelju drugog ministarstva.

Kao ministar odbrane, optužen je za prisluškivanje predsednika Vučića nakon čega su na njegov račun dospele brojne uvrede od strane bivših saradnika.

Tokom ovog perioda postojali su navodi da je obustavio istragu o Belivukovom klanu dok je još bio ministar MUP-a i sa ove pozicije otišao u politički zaborav.

Stefanović je danas i dalje u predsedništvu Srpske napredne stranke, ali je i nakon polednjih parlamentarnih izbora ostao bez značajnije funkcije ili ministarske fotelje.

Jovo Bakić, politički analitičar, kaže za Danas da je izjava Stefanoviča o slučaju Srđana Škora donekle apsurdna jer da je u pitanju pravna država on bi bio taj koji bi se našao pred nadležnim institucijama, navodeći pitanje porekla njegove imovine kao jedan od primera.

– Trebalo bi da ide na sud, pa na višegodišnju robiju, umesto što bilo šta komentariše – kaže Bakić.

Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana kaže da ničija izjava ne preti po bilo čiju individualnu bezbednost koliko stanje u kom se trenutno nalaze bezbednosne službe u Srbiji.

– Krivicu za to snose oni koji su zauzimali ključne pozicije u tom sektoru , a među njima je upravo i Nebojša Stefanović – pojašnjava naš sagovornik.

Grbović zaklučuje da su ovakve izjave neuspeli pokušaj Stefanovića da se sa jedne strane zastraše protivnici, a sa druge strane da se dodvori čoveku čije je poverenje izgubio upravo iz razloga što se njegovo ime dovodilo u vezu sa ljudima koji su navodno bili pretnja po Vučićevu bezbednost.