Nećak: Naprednjaci nemaju osećaj šta znači žrtva

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Oni niste ne znaju jer su bahati

2. SNS je ustvari presvuceni veci deo SRS-a, koji nam pokusava da "proda" nesto drugo od onoga sta u sustini jesu i iz cega su proistekli, iz Seseljevog sinjela. Prema tome oni i nemaju taj osecaj zrtve, posto to nikako ne ide sa njihovom seseljisticko-radikalnom ideologijom. Pogotovo jasano se vidi iz retorike njihovog VODJE Aleksandra Vucica, kada poprilicno cesto, mada pokusava da sakrije, izleti ONAJ VUCIC, generalni sekretar SRS-a i Seseljev junosa, zapamcen kao verni sledbenik i glasnogovornik sa Skupstinske govornice o tome da za jednu srpsku glavu treba "oduzeti" 100 muslimanskih. Da li vam je ta retorika poznata iz Drugod svetskog rata, za jednu nemacku glavu uzece se 100 srpskih glava. Znaci retorika nacizma odnosno fasizma i danas postoji u Srbiji, samo se ne izgovara tako brutalno kao kada je to izjavljivao preko Skupstinske govornice isti taj Aleksandar Vucic, nekadasnji radikal a danasnji naprednjak. Vuk dlaku menja ali cud nikada, stara poslovica i danas je vrlo aktuelna, jednom Seseljev jurisnik zauvek Seseljev radikal, ma kako se prekrstavao. Sta onda ocekivati od takvog soja ljudi, da razumeju pijetet zrtve, njima nista sveto nije cak ni objekti koncetracionog logora na Sajmistu.

3. Da su gadni "umiveni" radikali SNS -gadni su. I to je fakat. Ali fakat je da su slicni njima bili i oni iz SPS kao i Tadiicevi tkz demokrati iz DS. Razlika je sto "umiveni" radikali SNS idu diretno dzonom na coveka dok oni iz DS i SPS udarcem u stomak.
   Djavo ce ga znati sta je bolje a sta gore. Najvaznije je da se svi prave ludi dok se narod za citavo ovo vreme mazohisticki valja u kaljugi i zivom blatu do iznemoglosti.

4. Pobogu, gospodo! NI manjeg članka niti više neistina i proizvoljnosti. Ne, ne mislim na izjavu gospodina Nećaka povodom navrhvođe, gospodina Aleksandra Vučića, mislim o navodnim činjenicama koje je izrekla izvesna Tamara Tripić iz Demokratske stranke, ali i onom delu članka u kome se novedi mesto stradanja 7000 Jevreja. Izlišno je K. Živanoviću, navodnom novinarima lista Danas, ma ko da je, objašnjavati kakav je sve karakter imao logor kolokvijalno nazvan "Staro sajmište", ali, ne može se tek tako preći preko tvrdnje da je u ovom logoru "u gasnim komorama ubijeno oko 7.000 Jevreja, mahom žena i dece". Broj žrtava nije sporan, međutim u "Juden lager Semlin" (Jevrejski logor Zemun), kako se inače zvanično zvao logor dok nije zatvoren maja 1942. godine, nije imao gasnu komoru. Žrtve su ubijane izduvnim gasom u dušegubki, specijalnom kamionu, dok su ih prevozili kroz Beograd ka Jajincima gde su ih i sahranjivali robijaši sa Banjice.
   A što se naprednjaka tiče, malom je broju ljudi poznato da je Savet za kulturu gradskog odbora odbio da se u ondašnji predizborni program za gradske izbore ubaci i pitanje kulture sećanja, odnosno memorijalizacije ovog stratišta pa se to pitanje i nije našlo u izbornom programu, koji usput budi rečeno i nije ni sprovođen takav kakav je bio već je grad preuzela interesna grupa Stefanovića dr Nebojše, Siniše Malog, Vesića i bratije okupljene oko zajedničkog kriminalnog poduhvata.

5. Ono što je ključno u priči o banjičkom Sajmištu i zemunskom logoru nije broj žrtava i način na koji su vršene egzekucije, mada je i jedno i drugo stravično, nego krajnji cilj, što je potpuno izbrisati sve nekolaborante hitlerovsko-nedićevskog režima.
   Selenić, reminiscentno poučen vlastitom i porodičnom genealogijom u NDH, je to sjajno opisao u romanu Timor mortis, premjestivši istu matricu užasa u Beograd i Srbiju.
   Nakon Beograda i Srbije, koji su ponosno postali Judenfrei, je red došao i na: komuniste, partizane, antifašiste, čime se Nedić, kao 1. južnoslavenski lider primljen u Hitlerovu audijenciju, spomenutom javno i pohvalio.
   Antifašistička ideja je, kao i ona Ljudevita Gaja, svejugoslavenska i svejužnoslavenska — zato i jesu ljubljanski partizani ginuli u Srbiji a beogradski u Hrvatskoj.

6. Што би рекао МИНИСТАР, њима је челу писало – мучи ме

7. SNS bandu (sa svim pripadajućim satrapima) sa AV na čelu, nije briga ni za žive ni za mrtve. Ko od njih očekuje empatiju ili bilo kakva ljudska osećanja drži glavu zabijenu duboko u pesak (ili nečiju pozadinu).

8. pa kakvo cudo dali je neocekivano ne svakog dana cujes neko novo cudo tetke tate restitucija kanade kvadratno kubatorno politicki olos je sve veci politickog protivnika upokoji, pa dalije moguce cestit covek u srpskoj politici, da ali brzo nestane,

9. glupost doglavnici da struka g 17 ldp dss ds vlasti tojesat moci novca zeljni kadrovnici