foto BETAPHOTO-MILOŠ-MIŠKOV“U novom setu izbornih zakona koji su pred poslanicima Skupštine Srbije, svakako ima dobrih odredbi koje će poboljšati izborni proces, kao što su regulisanje statusa posmatrača i zabrana vođenja paralelnih spiskova birača. Međutim, loš je tajming za donošenje krupnih izmena koje podrazumevaju zakoni, kao što je uvođenja novog nivoa izborne administracije čime se menja ustaljena višedecenijska praksa”, kaže za Danas Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE i šef Posmatračke misije .
Prema njegovim rečima postoji opravdana bojazan da svi učesnici izbora, a posebno organi koji ih sprovode, neće imati dovoljno vremena za prilagođavanje novim pravilima, što je bio slučaj i na nedavno održanom referendumu.
“To otvara mogućnost za razne propuste koji bi dalje ugrozili poverenje građana u integritet izbornog procesa“, ističe Nedejkov i dodaje da je menjanje pravila uoči izborne kampanje u suprotnosti sa međunarodnim standardima koji nalažu da bi od izmene do primene trebalo da prođe najmanje godinu dana.
U CRTI ističu da razlozi za loše izborne uslove nisu u tolikoj meri u zakonima, koliko u načinu na koji se zakoni (ne) primenjuju, odnosno u (ne)radu institucija koje su dužne da štite integritet izbora i javni interes. Inertnosti nadležnih institucija, Agencije za sprečavanje korupcije, REM-a, tužilaštva da kontrolišu sprovođenje zakona, ali i da reaguju u slučajevima kada se zakon krši svedočili smo u prethodnim izbornim procesima.
Nedeljkov kaže i da se postignutim dogovorima ne utiče na neke od ključnih problema u izbornom procesu – medijsku neravnopravnost učesnika izbora, rasprostranjenu praksu funkcionerske kampanje, odnosno zloupotrebe javne funkcije, zloupotrebu javnih resursa i pritiske na birače.
„Ne zaboravimo da razlozi za loše izborne uslove nisu u tolikoj meri u zakonima, koliko u načinu na koji se zakoni (ne) primenjuju, odnosno u (ne)radu institucija koje su dužne da štite integritet izbora i javni interes.
Inertnosti nadležnih institucija, Agencije za sprečavanje korupcije, REM-a, tužilaštva da kontrolišu sprovođenje zakona ali i da reaguju u slučajevima kada se zakon krši svedočili smo u prethodnim izbornim procesima“, navodi Nedeljkov.
Programski direktor CRTE smatra da se postignutim dogovorima ne utiče na neke od ključnih problema u izbornom procesu – medijsku neravnopravnost učesnika izbora, rasprostranjenu praksu funkcionerske kampanje, odnosno zloupotrebe javne funkcije, zloupotrebu javnih resursa i pritiske na birače.
Bojan Klačar iz CESID-a podvlači za Danas da novi izborni zakoni zadržavaju ključne principe izbornog sistema koji su važili do sada- Srbija ostaje jedna izborna jedinica u kojoj se glasa za liste, uz cenzus od tri odsto. Mandati se raspodeljuju D’Ontovom formulom, odnosno sistemom najvećih količnika
“Zakoni, ipak, uvode važne promene, najpre u funkcionisanju izborne administracije i načinu zaštite izbornih prava. Uvodi se novi organ za sprovođenje republičkih izbora –lokalne izborne komisije, koje zamenjuju dosadašnja radna tela, a zaštita izbornog prava postaje trostepena. U novom sistemu, produženi su i rokovi za izjavljivanje prigovora i dostavljanje zahteva –na 72 sata, dok je legitimacija za podnošenje prigovora najšire postavljena u slučaju predstavnika izbornih lista”, kaže Klačar.
U CESID-u napominju i da je zanimljivo da zakoni sada preciziraju i proširuju pojam izborne tišine.
“Novo rešenje sada precizira šta se podrazumeva pod medijima: dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio program, televizijski program, ali i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja, upisana u Registar medija”, objašnjava Klačar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
