Nedovoljno ljudi iz Centralne i Istočne Evrope na vodećim pozicijama u EU

Da bi se dostigla jednakost, zastupljenost svakog od pet regiona – Zapadna, Južna , Severna, Istočna i Centralna Evropa, trebalo bi da bude 20 odsto, bez obzira na broj članica koje čine region i veličinu populacije.

Od osnivanja EU, Zapadna Evropa je dominirala i dalje dominira na vodećim pozicijama u Uniji sa 60 odsto svih imenovanja i 65 odsto ukupnog trajanja mandata, od čegaje trećina u EU institucijama, dakle na najuticajnim pozicijama.

Čak i kada se analize ograniče na poslednjih deset godina, na Zapadnu Evropu odlazi više od 50 odsto svih imenovanja, što je u skladu sa njenom populacijom, ali i više od 60 odsto kada je reč o institucijama EU, objavio je Juropien demokrasi konsalting (European Democracy Consulting – EDC).

Južna Evropa se pozicionirala na drugo mesto sa oko 25 odsto svih imenovanja na vodeće pozicije i trajanja mandata, od čega trećina u EU institucijama, navodi se u izveštaju „Opservatorija geografske zastupljenosti u vođstvu EU 2021“.

U poslednjih deset godina zastupljenost Južne Evrope je porasla i u skladu je sa populacijom regiona. Istovremeno je region prekomerno zastupljen gledano prema broju članica.

Trenutni sastav ljudi na vodećim pozicijama u EU – troje iz Zapadne Evrope i dvoje iz Južne Evrope, pokazuje dominaciju tih regiona u EU institucijama. Ta dva regiona su od 2004. zajedno imala 90 odsto imenovanja i 95 odsto trajanja mandata.

Na trećem mestu je, ali daleko iza prva dva, region Severne Evrope sa oko sedam odsto ukupnih imenovanja i trajanja mandata i taj udeo jedva da je dostigao 10 odsto poslednjih godina.

Međutim, s obzirom na mali broj članica iz tog regiona i još manju populaciju (oko četiri procenta ukupne EU), Severna Evropa je pošteno zastupljena gledano prema broju članica i prezastupljena prema broju stanovnika.

Srazmerno populaciji, Severna Evropa dobija dva puta veću zastupljenost od Zapadne Evrope od 2004. i izgleda da će se jaz povećati. Neravnoteža je još izraženija kada se posmatraju druga tela EU, gde je zastupljenost Severne Evrope 50 procenata.

Na začelju su regioni Centralna Evrope i Istočna Evropa sa po 2,5 odsto svih imenovanja i dva procenta trajanja mandata. Međutim, u periodu 2004-2016. situacija se popravila na oko 5-7 odsto svih imenovanja i manji procenat trajanja mandata.

Podaci nisu ništa bolji ni kada se gleda prema broju članica, jedino se Centralna Evropa malo izdvaja kada se gleda prema veličini populacije, ali je to i dalje znatno manje od 20 procenata, odnosno od ravnopravne zastupljenosti.

Na kraju, ta dva regiona su uglavnom zastupljena u agencijama EU, što su najmanje istaknuta mesta. Bez agencija, zastupljenost Istočne i Centralne Evrope je manja od 10 odsto.

Istraživanje je obuhvatilo 72 EU entiteta, 89 pozicija i gotovo 500 nosilaca funkcija u periodu 1952-2020.