Srbija može da očekuje nešto veća sredstva iz pretpristupnih fondova (IPA) u narednom budžetskom ciklusu EU, ali će morati da zaposli, osposobi i zadrži stručnjake da bi mogla da iskoristi ta sredstva. Za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku za budžetski period od 2014. do 2020. ta sredstva su donekle povećana na ukupno 11,6 milijardi evra. Koliko će svaka zemlja dobiti znaće se preciznije u prvoj polovini 2014. Srbija očekuje da u prvom kvartalu godine, najverovatnije u martu, dobije akreditaciju za samostalno vođenje procedura za korišćenje tog novca.
Evropska komisija planira da uvede i rezervna sredstva koje će zemlje moći da dobiju, ako uspešno koriste IPA i napreduju u evropskim integracijama – izjavio je Ognjen Mirić, zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU.
- Na koliko će sredstava Srbija moći da računa, ukupno i godišnje?
– Do sada smo dobijali oko 200 miliona evra. Taj iznos će sigurno biti na tom istom nivou a, ako pogledamo ove cifre i povećanje budžeta, možemo da očekujemo i određeno povećanje sredstava za Srbiju i na godišnjem nivou i ukupno.
- Da li je došlo do nekih izmena u pravilima ili nazivu za pretpristupne fondove, da li će i dalje postojati komponente?
– IPA će zadržati svoje ime i u narednom periodu samo što će imati tu oznaku 2 u smislu novog drugog budžetskog ciklusa. Postoje neke novine – više neće postojati komponente I, II, III, IV i V, kako je to do sada bilo već ćemo imati prioritetne oblasti i sektore. To je jedna od najvećih novina. Novina je i u pristupu – fokus više neće biti na pojedinačnim projektima, koji su išli pojedinim ministarstvima, nego ćemo morati da vodimo računa kako da pripremimo projekte koji se tiču više ministarstava. Na primer, da ne radimo projekte u saobraćaju samo zarad prevoza, već i zarad ekonomskog razvoja. Promeniće se neznatno i institucionalni okvir pošto će postojati takozvana vodeća ministarstva koja će preuzimati ulogu koordinatora i nekih drugih ministarstava u određenoj oblasti. Tako, u oblasti životne sredine nadležnost je podeljena između više ministarstava, ali će jedno biti vodeće u odnosu na sve buduće projekte i njihovu realizaciju u smislu koordinacije ka ostalima.
- Koliki je kapacitet apsorpcije Srbije u ciklusu IPA 2007-2013?
– Trenutno, mi smo isprogramirali taj ciklus od 2007. do 2013. Realizovani su projekti iz 2007, 2008. i 2009. Apsorpcija je bila na izuzetno visokom nivou, negde oko 98 odsto sredstava je utrošeno. Sada realizujemo projekte iz 2010, 2011. i 2012. Očekujemo potpisivanje finansijskog sporazuma za 2013. početkom ove godine, čime bismo takođe počeli i realizaciju tih projekata.
- Da li imamo dovoljno stručne ljude za projekte? Da li je to naša slabost ili smo razvili taj sistem?
– Nemamo dovoljno stručne ljude. Kada bismo sada postali članica EU, ne bismo bili sposobni da apsorbujemo milijarde koje stoje na raspolaganju članicama. Više je razloga za to. Jednostavno, imamo nedovoljan broj zaposlenih. Recimo, u Upravi za agrarna plaćanja, kada već spominjemo poljoprivredu, tokom narednih godinu dana mora da se zaposli nekih 200 ljudi. Bez obzira na restrikcije koje su sada uvedene, to će morati da se uradi bilo preraspodelom službenika unutar državnih organa ili zapošljavanjem novih kadrova, ukoliko hoćemo da pristupimo tim sredstvima. Ali to nije samo zapošljavanje ljudi, već to moraju da budu kvalifikovani ljudi koji onda moraju da prođu odgovarajuću obuku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
