Pred put u SAD Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, izjavio je juče da se raduje toplim i prijateljskim razgovorima s američkim kolegom Džordžom Bušom na kojima će biti „poštovani interesi obeju zemalja“.
– U politici uvek ima takmičenja. Važno je da ovo takmičenje bude u skladu s definisanim pravilima i da se poštuju interesi druge strane.
Pred put u SAD Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, izjavio je juče da se raduje toplim i prijateljskim razgovorima s američkim kolegom Džordžom Bušom na kojima će biti „poštovani interesi obeju zemalja“.
– U politici uvek ima takmičenja. Važno je da ovo takmičenje bude u skladu s definisanim pravilima i da se poštuju interesi druge strane. Nadam se da će moj dijalog s ovom osobom (Bušom) s kojom imam tople i prijateljske odnose, imati upravo taj karakter – rekao je Putin na susretu sa sportistima i novinarima u njegovoj dači 10 kilometara udaljenoj od Moskve, povodom predstojećeg glasanja o mestu održavanja Zimskih olimpijskih igara, za koje on veruje da će biti ruski grad Soči.
Primakov predlaže podelu
Bivši ruski premijer i ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov u tekstu objavljenom u Moskovskim novostima predložio je podelu Kosova, ako „Srbi i Albanci ne pronađu kompromis oko budućeg statusa Kosova“. On smatra da „Srbiji treba da pripadnu delovi Kosova u kojima žive Srbi i gde se nalaze hramovi“. Prilikom podele obavezno bi trebalo da se dobije saglasnost Srba i Albanaca. „Ako Amerikanci prestanu da podstiču albanski separatizam, rukovodstvo u Prištini bi moglo da donese rešenje o podeli Kosova. Verujem da bi se i u Beogradu saglasili sa takvim rešenjem, prihvatajući da je proglašenje nezavisnosti još veće zlo“, naveo je Primakov.
Predsednici SAD i Ruske Federacije Džordž Buš i Vladimir Putin trebalo je da se susretnu kasno sinoć po srednjoevropskom vremenu na porodičnom imanju Bušovih u Kenebankportu, u državi Mejn i bilo je najavljeno da će razgovarati i o budućem statusu Kosova i Metohije.
Samit jastoga
Zbog mesta na kojem se održava, poznatog po 40.000 tona godišnjeg ulova jastoga, jučerašnji susret Buš-Putin, u medijima je nazvan i „samit jastoga“. Kako je najavljeno, moguće je da dvojica predsednika, u društvu Bušovog oca Džordža Buša Starijeg, bivšeg predsednika SAD, pauzu neformalnog samita iskoriste za pecanje.
Bob Harkins, izvršni direktor kompanije Mejn distileris, proizvođača alkoholnih pića iz Mejna, najavio je da će Putinu i sedmorici članova njegove delegacije biti uručeno osam flaša skupocene votke „kold river“. Harkins je izjavio da će lično dovesti votku, koja se spravlja od krompira iz Mejna i podzemnih voda iz reke Kold river, a čija flaša košta 32,99 dolara.
Prema izveštajima stranih agencija, u diplomatskim izvorima u UN tvrdi se da se namerno ističe „neformalnost razgovora kako se ne bi podgrevale nerealne ambicije javnosti u trenutku kada između Vašingtona i Moskve postoji neslaganje oko niza spornih pitanja“.
KOJEN: Prevelike razlike oko Kosova
Bilo bi veoma dobro kada bi sastanak dvojice predsednika doveo do obnove pregovora o KIM. Ali, bojim se da ni direktan razgovor Buša i Putina neće biti dovoljan da se prevaziđu ogromne i medijski jasno izražene razlike u gledanju na kosovsko pitanje. Podrška SAD nezavisnosti KIM u ovom trenutku je još suviše jaka da bi Amerikanci pristali na bilo šta što otvara vrata kompromisnom rešenju za KIM – kaže za Danas profesor Leon Kojen, koji se nedavno vratio iz SAD.
Vojislav Koštunica, premijer Srbije, ocenio je da je „sastanak Buš-Putin prilika da se otvori nova stranica u traženju rešenja za budući status južne srpske pokrajine“. Srbija, kako je najavio premijer Koštunica, „očekuje da dvojica predsednika čvrsto usmere rešavanje pitanja KIM kroz nove pregovore, s ciljem da se dođe do kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje će biti saglasno temeljnim načelima međunarodnog prava“. Prema Koštuničinim rečima, Srbija „iskazuje punu spremnost da pristupi novim pregovorima i preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se pronašlo sporazumno i dugoročno održivo rešenje – jedino koje garantuje stabilnost celog regiona“.
Kao razlog za očekivanje povoljnog ishoda sastanka u Mejnu Aleksandar Simić, savetnik premijera Srbije, naveo je nedavnu izjavu belgijskog ministra spoljnih poslova Karela de Guhta – da pregovore možda treba oročiti, ali da im unapred ne treba odrediti ishod“. Simić očekuje da će „SAD ići u pravcu realizma i biti ubedljiv partner koji će kosovske Albance naterati da sednu za pregovarački sto“.
– Sigurno je da je srpsko pitanje poštovanja teritorijalnog integriteta jedno od važnih pitanja preko kojeg se Rusija na ozbiljan način vraća na evropsku političku scenu s koje je udaljena nakon raspada SSSR. Rusija je zahvaljujući principijelnom stavu Srbije i njenog demokratskog rukovodstva dobila šansu da postane uvažavajući, respektabilni partner za evropska pitanja – izjavio je Simić za Betu.
Uoči američko-ruskog razgovora na vrhu, iz Kremlja je zvanično najavljeno da će Putin insistirati da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu KIM.
Ljubinka Milinčić, novinar iz Rusije, kaže za naš list da se u ruskim medijima, uz raketno naoružanje, Irak i Iran, KIM pominje ravnopravno kao jedna od nekoliko važnih tema dvodnevnih susreta ruskog i američkog predsednika“. Ruski mediji tvrde da će „Rusija ostati dosledna i da ne postoji mogućnost da pristane na bilo kakav kompromis kada je KIM u pitanju“, napominje Ljubinka Milinčić.
– U ruskoj javnosti mnogo pažnje pridaje se susretu Putin – Buš. Izveštaji medija su izbalansirani. Nema negativnih tekstova o SAD. Najviše prostora posvećeno je atmosferi susreta – šta će se događati na imanju Bušovih u Mejnu i drugim protokolarnim detaljima – hrani, piću… Slične vesti stižu i s američke strane. Od susreta se ne očekuje previše, osim da pokaže da, uprkos različitim pogledima postoje dobri odnosi – smatra Ljubinka Milinčić.
Slobodan Pavlović, dugogodišnji dopisnik iz Vašingtona, izjavio je da ne očekuje da će kosovsko pitanje biti pri vrhu agende dvojice predsednika. On smatra da su „prioriteti problem oko raketnog štita, energetske bezbednosti zapadne Evrope, sukobi u Iraku i Avganistanu, kao i proširenje NATO saveza“, a da će se o KIM razgovarati „tek u drugom delu sastanka“.
– U međuvremenu, pojavila se vrlo zanimljiva inicijativa, na koju će Moskva morati da da konkretan odgovor. U američkom Kongresu čulo se da bi Rusija mogla da pokaže svoju dobru volju i zainteresovanost za povoljan razvoj situacije na Kosovu time što bi u periodu dodatnih pregovora poslala deo svojih jedinica da bi pojačala mirovne snage na Kosovu. Smatra se da je trenutak da se vrate ruske snage, koje su se povukle s Kosova 2002, jer je zadatak međunarodnih snaga prevashodno zaštita manjinskih zajednica – kaže Pavlović.
Vlasti u Prištini očekuju da će američki i ruski predsednik postići sporazum o načinu definisanja statusa KIM, uz odobravanje rezolucije u Savetu bezbednosti, ali ne isključuju ni mogućnost „jednostranog proglašenja nezavisnosti i čekanja priznavanja od drugih država“, piše prištinski list na albanskom jeziku Zeri.
– Nezavisnost je prirodno rešenje za koje postoji velika saglasnost kod međunarodne zajednice. Mi čekamo da se posle sastanka Buš-Putin objasni kalendar zaključka statusa preko rezolucije u SB – kaže Ulpijana Ljama, portparol privremene Vlade Kosova.
Hašim Tači, predsednik Demokratske partije Kosova, tvrdi da će Kosovo, bez obzira na odluku Rusije, dobiti nezavisnost. Tači je, kako prenose prištinski listovi na albanskom jeziku, na sastanku DPK, ocenio da je „velika sreća ono što rade SAD i predsednik Džordž Buš za priznavanje realnosti na Kosovu“, kao i da je uveren da će na kraju „SAD i Evropska unija ubediti Rusiju da prizna državnost Kosova“, prenosi agencija Beta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.