Iz javnih nastupa predsednika Tomislava Nikolića u Njujorku, u Generalnoj skupštini UN i posle sastanka s predstavnicom EU Ketrin Ešton, videće se da li je Beograd došao do platforme za nastavak dijaloga s Prištinom. Pretpostavljam da će zainteresovane zemlje očekivati da u njegovom govoru u GS UN čuju da li je Srbija spremna za taj dijalog i da li je odustala od politike i „Kosovo i EU“ ili je i dalje na toj poziciji – kaže za Danas Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku.
Evropska komisija će 10. oktobra objaviti izveštaj o napretku Srbije. Vlast će verovatno reći da izveštaj nije ni pozitivan ni negativan. Slažete li se s tom konstatacijom?
– Brisel će u izveštaju EK o Srbiji birati reči, ali taj dokument biće pozitivan ili negativan u zavisnosti od toga da li sadrži preporuku za otvaranje pregovora. Svi već znaju da nema pregovora dok ne otključamo sedam nemačkih brava, tako da možemo bez ustezanja konstatovati da će taj izveštaj biti negativan.
Da li je Srbija od marta, kada je dobila status kandidata, imala šanse da uradi nešto kako bi dobila datum početka pregovora do kraja godine?
– Zbog dugog izbornog procesa nije bilo moguće više uraditi. Ipak i nažalost, ne gledam više na pitanje otvaranje pregovora kao stvar od životne važnosti za trenutak u kome se nalazimo, jer smo pred bankrotom i deluje pomalo nadrealno da razgovaramo o datumu pregovora. Razumem da je to bitno većini vladajuće koalicije koja, pošto dolazi iz patriotske priče, mora da dokazuje da su za Evropu; politička računica je ta da bi otvaranjem pregovora i najveći skeptici po pitanju evropske pravovernosti ove vlade bili razuvereni. I oni se zaista svojski trude u tome, samo nekad izleti ono “izem ti” ili “neće oni nama da drže lekcije”.
Koliko su realna očekivanja nove vlast da će Srbija na proleće ili u junu dobiti taj datum?
– Sve zavisi od Berlina, od toga koliko je Srbija spremna da udovolji “sedmom zahtevu”. Ključno je pitanje da li će Srbija biti u tolikoj finansijskoj oskudici da će morati da kroji spoljnu politiku prema stranim kreditima i pozajmicama. Način na koji je zahtev u vezi sporazuma Srbije i Kosova predstavljen našoj javnosti govori o dubokoj kompromitaciji komunikacije između Berlina i Beograda i to samo dan posle posete potpredsednika vlade Vučića Nemačkoj. Mislim da bi bilo korektnije da je dat rok našoj vladi da sama upozna javnost s nemačkim uslovima pre nego ih oni sami predstave.
Ima li Srbija dva premijera?
– Ova vlada je veoma čudno napravljena. Ne znam baš puno primera gde je premijer hapsio nekog od svojih sadašnjih ministara i još se hvalio kako je time bio najbolji ministar u prethodnoj vladi. Mi smo već u svojoj skromnoj političkoj postpetooktobarskoj istoriji imali primer kada premijer nije dolazio iz najjače stranke u vladi i znamo kako se to završilo, kako za tu vladu, za tog premijera i njegovu stranku. Ne treba tu biti nešto posebno pametan ili stidljiv. U Vladi Srbije postoje različiti centri moći, pri čemu su Vučić i SNS ti koji trenutno profitiraju. Ivica Dačić kao premijer je za to vreme izložen najrazličitijim pritiscima. Jedan od razloga zbog čega niko nije prognozirao ovakvu vladu pre izbora je što se izdaleka vidi da to nije Dačićev racionalan potez, već nešto što je prouzrokovano ličnom ambicijom da se bude premijer.
Nemačka brava
Nemački uslov je sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom. Da li je realno njegovo ispunjavanje?
– Ukoliko Srbija bude zadovoljna sa ishodom predstojećeg političkog dijaloga s Kosovom, zašto da ne? Srbija tada treba da bude i prva koja će to da uradi. Glavno pitanje je s kakvim Kosovom ćemo potpisati sporazum o dobrosusedskim odnosima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
