Negativna kampanja nije nužno loša po one koji su pod udarom svojih političkih protivnika. Ona u nekim slučajevima može da se vrati kao bumerang onom ko je pravi, ali većinom utiče na neopredeljene i kolebljive birače.
Dragan Đilas, kandidat za gradonačelnika liste „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“, ali i Aleksandar Šapić sa liste pod nazivom „Gradonačelnik“, ovih dana su pod jakom negativnom kampanjom upakovanom ne u stranačke spotove njihovih protivnika u bloku posvećenom političkom marketingu, već u blokove televizijskih priloga koje se plasiraju kao vesti.
Tako se na televiziji Pink u vestima i dnevnicima objavljuje prilog u kojem Đilasovi koalicioni partneri Vuk Jeremić, Borko Stefanović i Saša Janković govore o njemu, ali ništa nije izmišljeno ili izvučeno iz konteksta. Između ostalog, Jeremić izjavljuje da je Đilas autokrata, nakon što ga je izbacio iz stranke, Stefanović se oseća kao „politička Đekna“ i kaže da su im se putevi i politike razišli nakon što je izašao iz DS. Tu je i tvit akademika Dušana Teodorovića, koji piše da je Janković za Đilasa rekao da je Vučićev „trojanski konj“.
Nezvanično se među iskusnim spin-doktorima može čuti da su ovi spotovi odlično targetirani i da nisu namenjeni tome da ubede birače da ne glasaju za Đilasa, već da povećaju apstinenciju, odnosno „gađaju“ kolebljive birače opozicije.
Marketinški stručnjak iz Nove PR Nebojša Krstić komentarišući sve to kaže:
– Kažete da su to „spotovi“, neko drugi će reći da su prilozi. Šta god da su, sastavljen su iz citata, dakle, snimljenih izjava političara koje pominjete. Vi kažete da je to „negativna kampanja“, a neko drugi će reći da je informisanje, navodi Krstić.
On postavlja pitanje ima li televizija pravo da informiše gledaoce o tome šta su političari koji čine današnje koalicije pre kratkog vremena govorili i mislili jedni o drugima citirajući doslovno ono što su rekli javno, pred kamerama i imaju li birači pravo da se podsete na to i budu svesni za koga glasaju. Kako dodaje, karakter odnosa u koaliciji će sigurno imati uticaja na njihovo funkcionisanje u budućnosti“.
Krstić se dalje pita da li je to tabu tema.
– Meni deluje da ne treba da bude, ali ja nisam novinar. Novinari treba da odgovore da li je određivanje tema kojima novinari smeju da se bave element medijskih sloboda i borba protiv medijskog mraka. Da li je „medijski mrak“ pitanje političkog afiniteta? Da li je „medijski mrak“ kad neko secira postupke stranke koju vi politički preferirate, a „elementarna sloboda“ kad se medij bavi političarem kog ne volite – navodi Krstić.
A na pitanje ima li Đilas ikakve koristi od toga, on kaže da „u vreme kad smo počinjali sa Idolima, kasnih sedamdesetih, jedan iskusan novinar mi je rekao: „Važno je da se piše, pa makar i dobro!“
Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, za Danas kaže da se nikad ne zna kako će negativna kampanja uticati jer nekad ima pozitivan uticaj za onog ko je pravi, a nekada se vrati kao bumerang. On podseća na 2012. kada je Tomislav Nikolić, tada kandidat za predsednika bio izložen negativnoj kampanji, nakon koje je, uz još drugih razloga, postao predsednik države.
Na pitanje kako će negativna kampanaj uticati na Đilasov rezultat, on odgovara da na one koji su naklonjeni njemu ili opoziciji neće uticati, a da će one koji su protiv njega još više uveriti da ne treba ad glasaju za tu opciju.
– Borba se vodi oko neodlučnih, od kojih je najveći broj onih koji ne žele da glasaju. Negativna kampanja može uticati na to da se neodlučni ne odluče i ostanu kod kuće. U Srbiji je javnost dosta polarizovana i negativnim kampanjama se možda samo učvršćuju pozicije – objašnjava on.
Upitan šta je to drugačije sada u odnosu na 2012. Pejić odgovara da nije bilo takve polarizovanosti na one za i na one protiv, i bilo je mnogo onih koji su od 2000. čekali i želeli promene, a SNS je bila jedina koja im je to nudila.
Tužbe protiv tabloida i političara
Dragan Đilas, nosilac liste „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju!“, povodom intenziviranja kampanje laži, podneo je 29 tužbi protiv medija i pojedinaca, saopšteno je juče iz Đilasovog tabora. Kako se navodi, na listi tuženih je tabloid Informer sa šest, sledi Srpski telegraf sa tri, Alo i TV Pink sa dve tužbe. Po dve tužbe podnete su protiv Gorana Vesića i Željka Mitrovića. Tužena su, između ostalih, i odgovorna lica u SNS i SPS, kao i Aleksandar Vulin, Aleksandar Jovičić, Milenko Jovanov i Siniša Mali. Sva sredstva dobijena od odštetnih zahteva biće, kao i do sada, uplaćena u humanitarne svrhe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.