Neizvesna selidba naše ambasade u Jerusalim

Kako ističu naši sagovornici, neizvesno je da li će Srbija tokom mandata Džozefa Bajdena zaista sprovesti u delo obećanje o „selidbi“ ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Podsetimo, prema sporazumu potpisanom u Beloj kući 4. septembra, uz prisustvo Trampa, Srbija je pristala da do 1. jula 2021. premesti svoje diplomatsko predstavništvo u Jerusalim, a Kosovo i Izrael pristali su na uspostavljanje diplomatskih odnosa, odnosno na međusobno priznanje.

Američki univerzitetski profesor Gregori Rejmond ukazuje za Danas da postoje dve škole mišljenja o međunarodnim sporazuma – prema prvoj, „dogovori se moraju poštovati, naročito oni koji sadrže obavezivanja postignuta slobodnom voljom“.

– Prema takvoj interpretaciji, bez obzira na to da li je Tramp ili Bajden u Beloj kući, Srbija treba da sprovede u delo obećanja i o ekonomskoj normalizaciji sa Prištinom i o premeštanju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Ipak, ima i onih koji smatraju da se dogovori moraju prilagođavati novim okolnostima, što bi dozvolilo jednoj od strana da odstupi od onoga što je ranije obećala. Na taj način, Srbija ima delimično odrešene ruke da ne ispuni takva obećanja. Prema mom mišljenju, Trampova administracija je „gurala“ Beograd i Prištinu da postignu sporazum, jer joj je bio potreban neki spoljnopolitički uspeh pre američkih predsedničkih izbora. Tramp je video taj sporazum o normalizaciji kao nešto što će mu ići naruku, pa je zbog toga i bio voljan da „pritisne“ pre svega Prištinu. Fokusirani na reizbor, Tramp i Ričard Grenel (specijalni Trampov izaslanik za dijalog o Kosovu, prim. novinarke), podsticali su postizanje niza dogovora, iako je to izazivalo ljutnju Evropske unije. Tramp je u više prilika nazvao EU rivalom Amerike. Ukoliko bude potvrđen izbor Bajdena, očekujem da će on nastojati da iznova izgradi odnose sa državama EU. Kao rezultat toga, mislim da će Bajden voditi politiku prema Balkanu u tesnoj koordinaciji sa Unijom, konstatuje Rejmond.

Nemački politikolog i profesor Franc-Lotar Altman smatra da  Bajden „neće poništiti Vašingtonski sporazum, ali neće ni podsticati njegovo sprovođenje“.

– Što se tiče nastavka pregovora Beograda i Prištine, Tramp verovatno ne bi bio za to ozbiljno zainteresovan nakon izbora. On je to pitanje koristio za potrebe kampanje, kako bi se predstavio kao veliki državnik, koji „kroji“ međunarodnu politiku i koji može da rešava regionalne sporove. Ali, i da je pobedio na izborima izgubio bi interesovanje za takva pitanja, jer je pre svega bio zainteresovan za sopstveni imidž, poručuje Altman.

Špetim Gaši, potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, napominje da ne očekuje da će Srbija preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, niti da će Izrael „zvanično priznati Kosovo“.

– Mislim da je Vašingtonski sporazum bio „pismo o namerama“, i da nikada nije postojala ozbiljna volja da se sprovede u delo. Sada kada Grenel „odlazi“, ovi papiri postaju još beskorisniji. Ali, Bajdenova administracija, bez sumnje, mora da blisko sarađuje sa Evropljanima, jer oni zajedničkim snagama mogu da osmisle novu, bolju, inicijativu, naglašava Gaši.

Savković: Indikativna izjava Karpentera

I Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, tvrdi da „nije jasno koja je sudbina najavljene selidbe ambasade u Jerusalim“, ali da u Vašingtonskom sporazumu ima elemenata koji će biti interesantni i dolazećoj administraciji, poput energetske diversifikacije i 5G mreže. „Indikativna je nedavna izjava Majkla Karpentera, direktora „Pen Bajden centra“, koji je za TV Prva rekao da je taj sporazum „u mnogim elementima pozitivan“, u smislu ekonomskih veza i komunikacija“. Dakle, iako se ne budu pozivale na sam „sporazum“, SAD će očekivati da se u jednom delu ispune obaveze koje su Beograd i Priština preuzeli 4. septembra“, ukazuje Savković.