Neizvesno da li će srpske vlasti primeniti ceo paket sankcija protiv Lukašenka

To kaže za Danas izvor iz zapadnih diplomatskih krugova, komentarišući odluku srpskih vlasti da se priklone embargu zvaničnog Brisela koji je nedavno proširen protiv vlasti u Minsku zbog kršenja ljudskih prava. Kako objašnjava naš sagovornik, odlukom da podrži spoljnopolitičku poziciju EU u vezi sa Belorusijom, Srbija nije samo prihvatila najnoviji segment koji se odnosi na zabranu preletanja i sletanja beloruskih letelica, već i „kaznene mere Unije koje godinama primenjuju njene države članice, i koje su umnogome dopunjene prošle godine, nakon nedemokratskih predsedničkih izbora u Belorusiji“, na kojima je ponovo ubedljivo pobedio Aleksandar Lukašenko.

Kako saznajemo, budući da su nove mere dopuna prethodnih, ako Srbija reši da ih sprovede, nekoliko ministarstava će biti angažovano – poput Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, kao i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ipak, diplomatski izvor Danasa sumnja da li će embargo biti „dosledno sprovođen“, imajući u vidu dobre odnose srpskih vlasti sa režimom Lukašenka.

Podsetimo, EU je početkom ovog meseca zabranila svim beloruskim avioprevoznicima da prelaze preko vazdušnog prostora Unije i da sleću na aerodrome njenih država članica. To je bila reakcija na potez beloruskih vlasti, koje su 23. maja prislilile avion kompanije Rajaner da sleti u Minsk i pritvorile opozicionog novinara Ramana Prataseviča. Savet EU je 21. juna zvanično saopštio da su se i zemlje kandidati za članstvo – Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, BiH i Albanija priklonile takvoj odluci, kao i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) – Island, Lihtenštajn i Norveška, te članice Evropskog ekonomskog prostora (EEA).

Srpski zvaničnici, za sada, ne žele da komentarišu sankcije Belorusiji. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, ako „baš nešto bude moralo da se javno kaže na tu temu, to će reći premijerka Ana Brnabić, a ne Vučić“. „Može se pretpostaviti da će Brnabić izreći nešto slično kao i ranije u sličnim situacijama – da potez Srbije nije uperen protiv Belorusije i da se ne dovodi u pitanje prijateljstvo i saradnja, te da se Srbija ne meša u unutrašnje stvari Belorusije koja je uvek bila uz Srbiju i da ima mnogo drugih oblasti u kojima će se saradnja sasvim normalno odvija”, tvrdi izvor Danasa.

Brnabić je krajem maja za Radio Slobodna Evropa izjavila da je “još bespredmetno komentarisati” da li će se Srbija pridružiti navedenom embargu. RSE je takođe objavio da se između Minska i Beograda mesečno obavi oko 25 avio-letova različitim kompanijama, sa i bez presedanja.

U diplomatskim krugovima se spekuliše i da su srpske vlasti čekale da budu isporučeni svi beloruski “migovi” našoj državi, što je učinjeno u maju, pa da se pridruže režimu sankcija protiv Minska. Sagovornik Danasa tvrdi da uprkos dobroj vojnoj saradnji i pričama o “slovenskom bratstvu” sa Srbijom, predsednik Belorusije neće imati “mnogo vremena da se bavi odnosima sa srpskim vlastima”. Kako objašnjava:”Lukašenko je sada u sličnoj poziciji kao Slobodan Milošević 2000. godine, sigurno će vući nerazumne poteze i srljati sve dublje u sopstvenu propast. Tek će krenuti ofanziva Zapada na njega – sankcije, pomoć opoziciji, NVO koje su protiv režima, nezavisnim medijima, političkoj emigraciji… Tražiće se ljudi u strukturama beloruske vlasti koji će biti tajni oslonac u rušenju Lukašenkovog režima. Neće on imati vremena da se bavi Srbijom, s kojom je, inače, mali obim spoljnotrgovinske razmene”. Ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji boravi u poseti Ruskoj Federaciji i učestvuje na Moskovskoj bezbednosnoj konferenciji, sastao se u sredu popodne, na marginama tog događaja, sa ministrom odbrane Belorusije general potpukovnikom Viktorom Hrenjinom.

Širok spektar kaznenih mera

Embargo koji je Zapad uveo protiv Lukašenkovog režima u proteklih devet godina, odnosi se, između ostalog, na zabrane putovanja i zamrzavanje imovine Lukašenku i njemu bliskim ljudima i saradnicima. Takođe, na meti sankcija dosad su se našle  brojne beloruske kompanije, jer EU ne krije da želi da “pomrsi konce” ekonomiji te države. Da bi sanirao posledice takvih mera, Lukašenko se u poslednjih godinu dana ponovo okrenuo bliskoj saradnji sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sa kojim je u “toplo-hladnim” državničkim odnosima duže od deceniju.