Neizvestan pristanak Holandije i Belgije

Ambasadori-stalni predstavnici zemalja EU u Briselu danas će ponovo razmotriti mogućnost da se stavi na snagu privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom, imajući u vidu da je proevropska vlada u Beogradu učinila „zaokret“ uhapsivši haškog optuženika Radovana Karadžića.
Reč je o ideji zamene za punu primenu SSP, nastaloj usled potrebe da se podrže napori novih srpskih vlasti da ispune taj „uslov svih uslova“ i zatvore poglavlja potere za najtraženijim beguncima optuženim za ratne zločine tokom rata u Bosni. U EU žele da vide da je Radovan Karadžić predat Haškom sudu, a to, kako prenose agencije, očekuje i Bramerc.
Pošto se do poslednjeg momenta protivila nameri većine zemalja Evropske unije da se oprosti Srbiji što još nije ispunila haške obaveze i dozvoli joj se da uprkos tome ipak potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Holandija, ali i Belgija, čini se da ponovo najavljuju mogućnost da bi se ta situacija mogla lako ponoviti prilikom ratifikacije SSP, odnosno već kod stupanja na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma. Stoga je odgovor na pitanje da li je opravdano očekivana i eventualna saglasnost Holandije i Belgije, koja je zasad najmanje voljna da se saglasi s takvim korakom evropske dvadesetsedmorice, još neizvestan. Te zemlje smatraju da bi bilo bolje od Beograda tražiti da „svi haški optuženici“, i to prevashodno Ratko Mladić, budu predati Tribunalu da bi se „odmrzao“ privremeni trgovinski sporazum i krenulo u ratifikaciju potpisanog sporazuma o saradnji i pridruživanju EU-Srbija. To bi, svi su saglasni u EU, odmah otvorilo vrata i kandidaturi Srbije za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici, a posebno je važno odmah početi s primenom privremenog trgovinskog sporazuma koji čini glavninu celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Opipljiv uspeh u sprovođenju prelaznog, isto kao i celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je zalog za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Švedska i Finska su donekle bliske stavu Holandije i Belgije, mada smatraju da bi trebalo primeniti privremeni sporazum, a kao uslov za ratifikaciju SSP zahtevati i da Mladić bude u Hagu. Holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans je u izjavi medijima precizirao da „treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje“. Belgijski državni sekretar Olivije Šastel je stavio do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz „o početku promene stava Beograda“, to je plod „kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima“. Većina članica Unije smatra nužnim da se „odmah povoljno i opipljivo“ uzvrati na jasne dokaze koje je vlast u Beogradu pružila o rešenosti da se pridruži EU, a Italija je ocenila da bi oklevanje oko primene privremenog trgovinskog sporazuma bila „politička greška“.
Evropska komisija i visoki predstavnik EU Havijer Solana traže da se odmah da „zeleno svetlo“ i uvereni su da će to uslediti najkasnije u septembru, kad se ponovo posle odmora sastaju ministri inostranih poslova EU, stavili su do znanja zvaničnici u Briselu. Italijanska diplomatija predvodi nastojanja snažne većine partnera u EU da se sa novom srpskom vladom odmah uspostave kvalitativno novi odnosi. S. Čongradin –