Nejasna uloga Palmera tokom Bajdenovog mandata

Koliko je poznato, to je bio prvi sastanak između srpskih zvaničnika i američkih diplomata od stupanja na dužnost administracije predsednika Džozefa Bajdena. Početkom decembra prošle godine, na sednici Spoljnopolitičkog odbora predstavničkog doma američkog Kongresa, na kojoj se govorilo o odnosu Beograda i Prištine, ocenjeno je da Sjedinjene Države treba da povećaju svoj angažman na Zapadnom Balkanu i da čvršće sarađuju sa EU u delovanju prema regionu.

Sednica je održana kako bi se tada dolazećoj Bajdenovoj administraciji dale smernice u vezi politike prema Zapadnom Balkanu, a na njoj je govorila bivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt, predsednik Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma Eliot Engel, kao i Daniel Server, direktor instituta za spoljnu politiku i rešavanje sukoba na Univerzitetu Džon Hopkins.

Mladen Lišanin, istraživač saradnik Instituta za političke studije, ocenjuje da s obzirom na sve poruke koje su stizale iz određenih krugova još dok je Donald Tramp bio predsednik SAD, sada i Evropa i Amerika nemaju druge nego da šalju signal da se na velika vrata vraćaju na Balkan i da će to probati da urade zajedno.

– Meni se čini da stvari neće ići tako glatko na relaciji Evropska unija – Vašington ni ubuduće, kao što nisu ni do sada i da nije Donald Tramp bio jedina prepreka toj saradnji. Njihove koncepcije o tome kako bi trebalo da izgledaju pregovori Beograda i Prištine definitivno nisu identične – ukazuje Lišanin. Prema njegovom viđenju, sada se otvara i pitanje konkretnih učesnika u budućem procesu. Kada je reč o Metjuu Palmeru, Lišanin kaže da i dalje nije sasvim jasno kakva će biti njegova uloga tokom Bajdenovog mandata.

– On je tu bio i pre Donalda Trampa, tokom celog njegovog perioda je tu nominalno figurirao, a faktički je Ričard Grenel bio potpuno preuzeo taj proces na sebe. Mi sada ne znamo da li će Palmer zapravo biti taj koji će sa američke strane rukovoditi ovim procesom ili će neko sasvim drugi da se pojavi. Verovatno i njemu samom ovo sada u tom svetlu predstavlja priliku da se malo nametne, da podseti aktere da postoji i ne bih dalje od toga išao u tumačenje nekih dalekosežnih posledica ovih razgovora. Mislim da tu ostaje još puno posla – ističe Lišanin.

On dodaje da je poznato da se Amerika pribojava da vlada lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija ne bude previše, kao što ih nekada optužuju, uslovno rečeno „antiamerička“, jer nije tajna da su Amerikanci favorizovali Hašima Tačija i struju oko njega kao svoje pulene.

– Sada se i oni pribojavaju kako bi ovo jako osnaženo Samoopredeljenje moglo da se postavi u budućim pregovorima. Ni Americi ne ide u račun da Kosovo izgleda nedvosmisleno kao onaj akter zbog koga su pregovori u zastoju. To nije u skladu sa dosadašnjim narativom kako su pregovori bili shvatani u Vašingtonu. Tu je mnogo neizvesnosti. Dalje od toga ne bih išao u prognozama. Mislim da će se verovatno dosta važnijih razgovora odvijati tokom 2021. godine od ovoga što gledamo ovih dana – zaključuje Lišanin.

Podsetimo, Palmer je u četvrtak izjavio da SAD žele jaku vladu Kosova koja im je snažan partner.

Brnabić: EU jedini put za Srbiju

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u petak da je proces pridruženja EU ponekad frustrirajući, ali da je jedini put za Srbiju jer je porodica evropskih naroda njen dom, javio je FoNet. Nastavljamo reforme da bi, što je pre moguće, napravili evropsku Srbiju, što se tiče univerzalnih vrednosti, ekonomije, vladavine prava, rekla je Brnabić, učestvujući na Tirana ekonomskom forumu u onlajn formatu.