Interes Evropske unije i interes građana balkanskih zemalja su identični, ali su oni suprotni sa interesima političkih i ekonomskih elita koje su na vladajućim pozicijama u zemljama Zapadnog Balkana – poručio je Andrea Lorenco Kapuzela, nekadašnji šef ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu.
Kapuzela je bio jedan od govornika drugog dana međunarodne konferencije „Evropska unija i Zapadni Balkan – povratak realpolitike“, koju je organizovao Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Prema njegovom viđenju, situacija na terenu je pokazala da proces proširenja nije uspeo da načini strukturne promene u tim zemljama, a da su političari uspeli da izigraju Brisel na štetu svojih građana. Kapuzela je naveo da su ovdašnji političari od Brisela tražili pomoć za sprovođenje reformi, samo kako bi ubedili građane u svojim zemljama da su oni jedini koji mogu da ih uvedu u EU, kako bi na toj priči pobeđivali na izborima.
– U sistemima kakve imamo u zemljama regiona, građanima se umanjuju prava i šanse, a od demokratije u suštini postoji samo fasada. U takvim državama građani nisu u stanju da urade nešto protiv sistema kada deluju pojedinačno; oni jedino kolektivno mogu da promene stvari i da traže odgovornost političkih elita. To je razlog zbog čega su svi instrumenti građanskog organizovanja u takvim društvima, poput NVO, medija i sindikata pod kontrolom političkih i ekonomskih elita, koje strateški pokušavaju da spreče akcije koje bi umanjile njihovu moć – obrazložio je Kapuzela.
On je ukazao da se primer Kosova savršeno uklapa u navedenu sliku, gde politička elita ima mnogo koristi od „nefer“ sistema, zbog čega ga i brani. Prema Kapuzelinom mišljenju, deo odgovornosti snose i predstavnici EU u zemljama Zapadnog Balkana koji, kako je kazao, ne umeju da rade svoj posao.
– Kada, na primer, uložite dve milijarde evra na Kosovo, kako bi uspostavili vladavinu prava i policiju, a na kraju ne postignete ništa, šta ste onda kao Evropska unija uradili. Izvlačim neke šire zaključke na primeru Kosova, jer je to zemlja u koju je EU uputila najviše finansijske pomoći. Ukoliko Unija ništa nije postigla tamo gde je imala najveću moć, šta će uraditi u zemljama u kojima ima manja ovlašćenja – upitao je Kapuzela.
Prema njegovom viđenju, kada međunarodni subjekti poput EU daju finansijsku pomoć zemljama koje imaju slab sistem upravljanja, onda se njima čini više štete nego koristi. Kapuzela je ukazao da će protok tog novca svakako ići preko političkih i ekonomskih elita u tim zemljama koje će krasti ta sredstva, što će jačati njihovu želju da po svaku cenu zadrže vlast.
– Ukratko, ukoliko se međunarodna pomoć daje solidnim zemljama, vide se rezultati. Međutim, ako se ona upućuje neuređenim državama kakvo je Kosovo, onda se stvari na terenu samo pogoršavaju – naglasio je Kapuzela.
On je upozorio da je najgora stvar što, kada pojedinačan građanin koji živi u izvitoperenom sistemu uvidi da ne može da se protiv njega bori, on ga prihvata i postaje njegov deo.
Govoreći o procesu pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU, Kapuzela je ukazao da se i sama Unija trenutno suočava sa ozbiljnom egzistencijalnom krizom, koja iziskuje potrebu za dubokim reformama. On je zaključio da je svima u interesu da se EU najpre restrukturira, te da tek onda, na novoj osnovi, razmišlja o eventualnom proširenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.